Закон који "гута" милијарде нико неће да промијени

Иако су невладине организације које се баве контролом јавних институција сагласне да је бх. закон о јавним набавкама писан управо с намјером да омогући крађу и до милијарду марака сваке године, ниједна политичка опција није у пракси спремна да се спорне одредбе промијене.

Наиме, 18 амандмана на закон неколико невладиних организација, међу којима је и бањалучки "Тендер", већ мјесецима сакупља прашину јер странке које чине садашњу власт на нивоу БиХ нису спремне да их усвоје, иако су начелно сагласне с њима.

Ни прошла владајућа гарнитура није била пуно боља јер су и они начелно исказали интерес за тим рјешењима, али су 2014. усвојили закон за који Рајко Кецман, члан Предсједништва "Тендера", тврди да је отворио легалан простор за још веће махинације и злоупотребе него претходни.

"То најбоље потврђује чињеница да Агенција за јавне набавке (АЈН) и Канцеларија за разматрање жалби (КРЖ) за више од годину дана нису поднијели ниједну прекршајну пријаву иако је конкретно другостепени контролни орган донио више од 200 рјешења у корист жалилаца против незаконитости од стране уговорних органа", рекао је уз процјену да би усвајање амандмана годишње уштедјело више од пола милијарде марака.

"С обзиром на то да је предложени нацрт упућен парламентарцима почетком јуна прошле године, 'Тендер', невладин сектор, и сви порески обвезници и грађани с пуним правом очекују да ће наведени антикоруптивни документ чим прије ући у парламентарну процедуру и једногласно бити усвојен", рекао је он.

Како сазнају "Независне", закон би ове године могао и бити усвојен, али не због ентузијазма власти, већ зато што су САД и ЕУ одлучне да закон по сваку цијену прође у парламенту.

Ако се зна да садашњим законом стотине милиона марака заврше у приватним џеповима или црним страначким касицама прасицама из којих се финансирају кампање и друге политичке потребе, спорост да се закон изгласа не би требало нимало да чуди.

Примјера ради, када би амандмани били усвојени, сви поступци јавних набавки би били потпуно транспарентно објављивани на порталу Агенције за јавне набавке са свим подацима, а јавне набавке би могле ићи без тендера само у изузетно ријетким и специјалним случајевима, и то искључиво уз писмену сагласност Агенције, у коју би јавност имала увид.

Осим тога, свих 3.035 органа који спроводе јавне набавке било би обавезно да сваке године напише и објави прецизан и детаљан план јавних набавки за ту годину, а на крају године да поднесе јавни извјештај о њиховом извршењу.

Умјесто садашњих апсурдних рјешења да кршење поступака јавних набавки санкционише суд за прекршаје који је преоптерећен предметима попут неплаћања рачуна, па предмети често заврше у застари, санкције би изрицала КРЖ, а новчане казне за уговараче, испоручиоце услуга и одговорна лица у оба та субјекта биле би вишеструко веће.

Такође, Агенција за јавне набавке би имала одговорност да обавља мониторинг поступака јавних набавки, што сада није случај, а сваки понуђач на тендеру би имао право тражити потпуни увид у документацију. Осим тога, била би уведена одредба да уговарач набавки мора платити трошкове жалбе у случају да КРЖ установи њихову кривицу, чиме се прекида досадашња бесмислена пракса да уговарач, иако зна да је крив, подноси жалбе у недоглед, а у међувремену често врши јавне набавке "на црно". Прошлост би постала и досадашња пракса да се вјештачки спуштају цијене на тендерима, а било би укинуто и дискреционо право уговарача да одређује који добављач има право да се пријави на који лот за јавне набавке.

Злоупотребе с подуговарачима, рак-рана садашњих јавних набакви, такође би постале прошлост јер би главни понуђач био обавезан да у послу учествује са барем 50 одсто средстава, а сви подизвођачи, са свим референцама, морали би унапријед бити уговорени и познати.

"Звиждачи" би, према предложеним амандманима, били посебно заштићени од сваке врсте шиканирања, а уједно би били новчано стимулисани.