Путин може да реши исход председничке трке у САД

Шта ако Владимир Путин има писма Хилари Клинтон, ужаснуто се пита коментатор „Форбса“ Пол Родерик Грегори који сматра да Кремљ има прилику да утиче не само на ток предизборне борбе у САД, него и на политику следећег америчког председника.

Своју улогу, према мишљењу америчког стручњака, у томе може да одигра и телевизијски канал РТ.

Сајбер–војници армије Кремља имали су велику могућност да преузму целокупну електронску пошту актуелног председничког кандидата Демократске партије Хилари Клинтон (укључујући 31.830 писама из њене приватне преписке), сматра коментатор „Форбса“.

Према његовом мишљењу, упад је, вероватно, изведен много пре него што је „пропагандна рука Кремља“ (РТ) 2013. године објавила писма Клинтоновој у којима су описани узроци терористичког напада и убиства америчког амбасадора у Бенгазију 2012. године.

Четири извештаја саветника Клинтонове расветлила су убиство америчког амбасадора и политику САД на Блиском истоку.

За критичаре не постоји безазленост

Аутор „Форбса“ тугује што пошта Клинтонове у рукама Кремља и других непријатељских обавештајних служби може да постане права невоља за националну безбедност Америке, дајући Владимиру Путину могућност не само да баци сенку на углед кандидата него и да одлучи исход председничких избора у САД.

Тим Клинтонове се на сваки могући начин труди да своју шефицу извуче из дискусије о тој непријатној теми, оптужујући политичке противнике да је пренадувавају.

У томе има трунке истине. Актуелни лидер у председничкој трци у табору републиканаца Доналд Трамп још у августу је назвао „криминалним проблемом“ то што је Хилари Клинтон обављала радну преписку са приватне електронске адресе.

Како би доказала да је преписка безазлена, Клинтонова је прошле године предала садржај своје електронске поште из периода од 2009. до 2013. године Министарству правде САД и ФБИ.

На основу судске одлуке, Стејт департмент САД и даље редовно објављује писма кандидаткиње.

Сведочанства која она садрже нису баш увек безазлена. На пример, из писама Клинтонове следи да је немачка канцеларка Ангела Меркел била скептична према Бараку Обами када су га изабрали за председника САД 2009. године.

У другом случају новинари су приметили жељу бивше државне секретарке САД да утиче на медије.

У једној преписци са сарадницима Клинтонова је анализирала емисију главног информативног програма Америке „60 минута“, у коју је био позван оснивач Викиликса Џулијан Асанж. Клинтонова је тада указала да редакција мора да се потруди да од тог „киселог лимуна“ направи слатку лимунаду.

Чиме прети Кремљ

Као агент КГБ, који је на компромитацијама испекао занат, Путин ће размотрити неколико варијанти коришћења тајних фајлова Хилари Клинтон, уверени су у „Форбсу“.

Аутор верује да ако се Путину више допадне републикански кандидат, он може да креира компромитацију која би могла да уништи кандидатуру демократа.

Аутор колумне сматра да руски председник „не флертује“ са Доналдом Трампом тек онако.

Уосталом, према мишљењу колумнисте „Форбса“, постоји и други, још опаснији сценарио. Ако се Путину ипак буде више допала Хилари и ако јој допусти да заузме председничку фотељу, с обзиром на компромитујући материјал којим располаже, моћи ће да утиче не само на политику кандидата, него и актуелног председника САД.