Прва дама харема: Шта Ердоганову вуче ка Османском царству

Емина Ердоган, супруга председника Турске изјавила је недавно у Анкари да је харем „прелепа школа живота“. Та изјава прве даме формално световне републике тера нас да се запитамо ко иде кроз живот заједно са ратнички настројеним турским председником.

„Када гледамо уметничка (књижевна) дела, у највећем броју случајева срећемо жене опседнуте жељом за влашћу и задовољствима. Истовремено, хареми су били школе за жене, дом у којем су се оне припремале за живот, добијале образовање и занимале добротворним радом. Свим тим су управљале мајке султана“, изјавила је прва дама Турске на конференцији „Мајке султана које су оставиле траг у нашој историји“.

Зачуђује оскудност чак и званичне информације о Емини Ердоган. Она је недавно напунила 61 годину. Родом је из Истанбула, али чак и о крају града у којем се родила постоје различите информације. Међутим, то је за Истанбул веома важно, јер је огромна разлика између савременог Ускудара (њен родни крај по једним подацима) и конзервативног и религиозног Фатихома (у који је стављају други извори). Емина Гулбаран има арапске корене и пето је дете у многочланој породици.

Ишла је у вечерњу уметничку школу „Мидхат паше“, али је није завршила. Учествовала је у раду организације „Асоцијација жена–идеалиста“ и у то време упознала будућег супруга са којим је скоро четрдесет година. Ердоганови имају четворо деце — два сина и две кћерке.

Донедавно Емина није учествовала у политичкој каријери мужа, задовољавајући се искључиво протоколарним функцијама. Шесте године владавине Ердогана први пут се нашла у центру локалног скандала. Представнице организације „Жене европске Републике Турске“ поднеле су тужбу против жене председника и жене премијера Турске — Ајрунисе Гул и Емине Ердоган. Оптужили су их да су за време путовања у иностранство носиле хиџаб и на тај начин „неправилно представиле лице савремене турске жене пред међународном јавношћу". Прича није имала наставак.

Већ 2010. године Емина се нашла у центру међународног скандала. Она је јавно назвала председника Израела лажовом, чиме је изазвала бурну реакцију светских медија.

Приликом сусрета са Палестинкама у Анкари, Емина је говорила о својој оцени наступа Шимона Переса у Давосу. Приликом говора Переса у којем је он оправдавао напад на Газу, Емина је видела како се премијер Ердоган тресе од гнева и почела да плаче. Када су је упитали зашто плаче, одговорила је: „Зато што је тај човек, Перес, лажов“.

Уосталом, донедавно је Емина Ердоган углавном представљала прави пример прве даме која се одликује уздржаношћу, није улазила у актуелне теме и занимала се стварима које јој по статусу припадају: на пример, положају жена у исламском свету. За тај рад је 2011. године добила награду Фонда форума Кранс Монтана. На церемонији уручења награде Емина је рекла:

„Ми сматрамо да све жене на свету залужују сва социјална и политичка права. Права жена не треба да се приносе на жртву балансу снага и безбедности неких режима. Зато сматрам да нашу борбу за мир, демократију и слободу треба наставити са великом одлучношћу. Желим још једном да поновим да ми одбацујемо двојне стандарде и дискриминацију.“