Саво Штрбац о случају Капетана Драгана

Драгана Васиљковића, познатијег као Капетана Драгана, Аустралија је прошле године изручила Хрватској. Оптужница је подигнута тек у јануару ове године.

О случају Капетана Драган говори за "Восток" и "РТ" Саво Штрбац, директор Информационо-документационог центра „Веритас“:

- Правосуђе Републике Хрватске процесуирало је преко 3.600 лица, углавном Срба и припадника ЈНА због ратних злоцина. Међу процесуиранима је тек око стотињак припадника хрватских оружаних снага, а остало су Срби и нешто припадника ЈНА.

Од тога броја је је у тзв. "активном статусу" (под истрагом, оптужено или правоснажно осуђено) преко 1.500 лица, а највише их је процесуирано у одсуству. Процесирање у одсуству прати и расписивање интерполових потјерница, на основу којих су широм свијета до сада ухапшена 154 Србина, од којих је 51 екстрадиран у Хрватску. Од екстрадираних до сада је против 19-ице поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору. Оволики број обустава поступака против лица са Интерполових потјерница указује и на злоупотребу Интерпола од стране Хрватске.

 Драган Васиљковић

Србима и припадницима ЈНА као дјела ратног злоцина квалификују се и шамарање, крађа домаћих животиња и бијеле технике и без валидних доказа, по убрзаном поступку, изричу им се дуге временске казне затвора.

С друге стране "мангупима из својих редова" тражи се "длака у јајету" па се најчешће ослобађају, а ако неко и буде проглашен кривим, изриче му се блага казна, врло често и испод законског минимума.

Хрватска је једна од ријетких држава у којима је законом дозвољена обнова поступка у одсуству правоснажно осуђенима (правило је да се у одсуству осуђенима, поступак понавља када постане доступан, односно ухапшен или екстрадиран). Хрватска је то правило морала да унесе у своје законодавство под притиском међународне заједнице управо због много спорних пресуда.



Све до 2000. године у Хрватској је важило мишљење да народ и војска која се брани од агресора (то су они) не може починити ратни злочин. Таква наопака пракса се стидљиво почела мијењати, опет под притиском свијета, послије 2000. године. Хрватско правосуђе Србе из Крајине сматра агресорима иако су вијековима живјели на том подручју. Такође и ЈНА сматрају агресорима иако је то била једина легитимна и легална војска у СФРЈ у чијем саставу је била и Хрватска, све до њеног међународног признања, тј. до 15. јануара 1992. године.

Аустралијски лист "Аустралијен" је почетком септембра 2005. године на насловној страници објавио чланак под насловом "Капетан одреда смрти" и слику Капетана Драгана са мртвачком главом у руци (где се не види да на њој пише МАРТИЋ) . Тада је почела Капетанова голгота, с обзиром да је тада живио у Аустралији, чије и држављанство има (има и србско, посто је рођен у Србији). У то вријеме у Хрватској још није био против њега покренут никакав кривични поступак. Тек када је Капетан најавио да ће поднијети тужбу против власника листа "Аустралијен" госп. Мардока, Хрватска је под хитно отворила истрагу за неколико на брзину " склепаних" инкриминација и одмах расписала и међународну потјерницу по којој је "брзом брзином" и ухапшен у Сиднеју већ у јануару 2006. год.

Капетан је покренуо парницу против "Аустралијена" и затражио накнаду штете за повреду части, колико се сада сјећам, у износу од 200 милиона долара. Поступак је вођен паралелно са екстрадиционим поступком па је самим тим Капетан био у подређеном положају. Мердакови заступници доводили су свједоке из Европе, а Капетанових неколико свједочило је телефоном јер није имао пара да их доведе у Аустралију. Капетан је изгубио спор око накнаде штете, а Мардоку треба да плати милионске парничне трошкове.

Капетан је након девет година проведених у екстрадиционом притвору у Аустралији (имао је једну мању паузу од неколико мјесеци на слободи) у јулу прошле године изручен у Хрватску. Тек је у јануару ове године подигнута оптужница против њега, против које је одбрана изјавила приговор. Капетанова одбрана је затражила укидање притвора уз кауцију од преко 600.000 евра, али га не пуштају да се брани са слободе. По мом мишљењу (иначе сам био дугогодишњи судија у Хрватској и адвокат и у Хрватској, РСК и Србији) докази су веома слаби и за оптужбу. Ради се о обичним конструкцијама.