Царински савез: перспективе очигледне

Царински савез, о којем  су дуго расправљали Москва, Астана и Минск, постигнут је. Лидери Русије, Казахстана и Белорусије потписали су заједничку изјаву о ступању на снагу Царинског кодекса - једног од базичних докумената новог савеза. То  се десило 5. јула у Астани, у оквиру самита земаља Евроазијске економске заједнице (ЕврАзЕС). Већ сутрадан су нова правила ступила на снагу на територији три државе.

 
Белоруски лидер је покушао да улепша очекивање учесника самита уочи потписивања Царинског кодекса. Један дан пре отварања седнице у Астани  из Минска није било вести о ратификацији споразума. Како је познато, Александар Лукашенко је инсистирао на вези између учешћа републике у Царинском савезу и укидања царине за руске нафтне деривате, заборавивши да Русија ионако испоручује без царине нафту у Белорусију у количини која покрива њене унутрашње потребе.

Само неколико сати пре поласка у Казахстан је Александар Лукашенко саопштио да су сви документи потписани. Зато је Царински савез прорадио у троструком обиму. Казахстански председник Нурсултан Назарбајев је назвао тај догађај једним од главних достигнућа делатности ЕврАзЕС. Руски лидер Дмитриј Медведев је назвао Савез учинковитим и интересантним послом. Сама чињеница интеграције у јединствени царински простор три независне земље које  су некада биле делови јединствене државе сведочи о потреби тешње и продуктивније сарадње. Између осталог, резултате таквог пута потврђује и светско искуство. ЕУ као један од глабалних политичких пројеката из друге половине 20. века почела је од тесног економског партнерства - стварања Европске заједнице угља и челика.

Шта су добили учесници Царинског савеза? Једна од главних промена су знатно олакшана правила за бизнис. На јединственој царинској  територији земаља-учесница ће се вршити слободан промет произведене у њима робе. За грађане делују нове норме  преношења  робе за личну употребу.  Сада се без царине и пореза увози роба у износу до 1500 евра тежином до 50 килограма.

Дакле,  корист за земље-учеснице је очигледна. Што се тиче Минска, он није могао а да не потпише споразум. Међутим, могућа су изненађења и у будућности од стране белоруског руководства, - сматра заменик директора Института земаља ЗНД Владимир Жарихин.

Минск није случајно на крају крајева потписао те споразуме: другу варијанту Белорусија није имала.  Најнепријатнија ситуација би била за Лукашенка - да је био остварен Царински савез Русија-Казахстан, те би његова граница  била граница Русије и Белорусије. То би било трагично за белоруску економију. Друга је ствар што ће бити потребно делити царину у складу са постигнутим споразумом.  Ствар је у томе што у нови Царински савез главни ток увоза стиже са запада преко Белорусије, а са истока преко Казахстана. Међутим, 87 одсто тог увоза стиже у Русију, те ће  радити белоруске и казахстанске  царинарнице. При томе 87 одсто прихода припада Русији. Ту могу да буду  од стране Лукашенка покушаји да  ревидира квоте у своју корист. Међутим, чини ми се да је учињен важан корак. Он је необратив, могућа је само још већа интеграција наших економија.

Неки аналитичари су уверени  да ће стварање Царинског савеза  омогућити обнављање пређашњих јаких производних веза, које су постојале у време Совјетског Савеза. С друге стране, они се боје да би то водило некој изолацији од света која је била одлика совјетског модела економије. Међутим, већини експерата је јасно да ни Москва, ни Минск, ни Астана не намеравају да затворе своја тржишта од страних производа и инвестиција. Већ сада царинско удружење Русије, Белорусије и Казахстана  заинтересовано прате остали учесници ЕврАзЕС. То је само први корак у стварању Јединственог економског простора који би могао на крају крајева да уједини све земље ЗНД.