НАТО оптужује Русију да је „прва почела“

Коментаришући недавну одлуку НАТО-а да размести још четири батаљона у балтичким земљама и Пољској као одговор на тзв. „руску агресију“, немачки експерт за безбедност Карл Хајнц Камп упоредио ју је са дететом које се свађа са другим дететом на игралишту и оптужује га да је „први почео“.

Земље западне алијансе спремају се да разместе четири додатна батаљона са око четири хиљаде војника у Пољску и балтичке земље, као део покушаја Северноатлантског пакта да „утврди своју границу са Русијом“.

Извештаји наводе да ће САД највероватније разместити два своја батаљона, док би Немачка и Велика Британија највероватније обезбедиле још по један.

Коментаришући разлоге за ову одлуку, директор немачке Федералне академије за безбедносну политику Карл Хајнц Камп упоредио их је са дететом које на игралишту оптужује друго дете да је „први почео“.

У интервјуу за немачку радио-станицу „Дојчландфунк камп“ објаснио је да је Русија „почела“ када је рекла да би могла да освоји балтичке земље за три недеље.

Немачки стручњак, међутим, није поменуо да је први био извештај америчке организације „Ранд корпорејшен“ који је дао злокобне закључке. Уколико бројно и оружјем надмоћнији руски тенкови и трупе сутра уђу у Балтик, НАТО снаге биле би прегажене за мање од три дана, а не три недеље.

Камп наводи да предложени потез представља „меру застрашивања“, али је потпуно небитан, јер НАТО „нити има новац, нити средства, нити људе“ за неке „интензивније мере“.

Ова одлука већ је узроковала много критике у његовој земљи.

Недавно истраживање фондације „Бертелсман“, највеће приватне непрофитне фондације у Немачкој, показало је да више од половине немачких грађана (57 одсто) верује да њихова земља не би требало да шаље војску у одбрану балтичких земаља и Пољске против „напада Русије“.

Око половина Немаца (49 одсто) противи се размештању НАТО база у источним земљама-чланицама да би се „одвратила Русија“, док је 40 одсто рекло да би подржало такав предлог.

Грегор Гиси, истакнути левичар, оштро је критиковао немачку Владу, рекавши да би тај потез послао лошу поруку уочи 75. годишњице напада нацистичке Немачке на Совјетски Савез у јуну ове године.

Случајно је у историји овако: није Русија напала Немачку, већ Немачка Русију, написао је Гиси у изјави на својој фејсбук страници.

„Послати трупе на руску границу значи заборавити историју“, додао је он.

Читајте више на Руски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут