Србија најављује укидање споразума о слободној трговини са Русијом

Саопштење Центра за европске политике

Подаци о трговинској размени Србије са Европском унијом за 2015. годину, показују да је покривеност увоза извозом достигла историјски максимум од 77 одсто и да наставља да расте.

„Србија и даље из Европске уније више увози него што у њу извози, али је за разлику од прве деценије XXI века, када је покривеност увоза извозом износила између 45 и 55 одсто, ситуација сада и квантитативно и квалитативно другачија“, каже Небојша Лазаревић, директор Центра за европске политике и члан Ужег преговарачког тима за приступање Србије ЕУ. Ранијих година су најзаступљенији извозни производ Србије биле сировине и пољопривредни производи у најнижем степену обраде (метали, пшеница, кукуруз), док последњих година почињу да доминирају аутомобили, ауто-делови и електрични апарати.

С друге стране, неопходно је јачати конкурентност српске привреде која и даље није довољно јака да издржи притисак тржишних сила које владају у Европској унији. То једино може да се промени ако се процес европских интеграција схвати као прилика за дубинске промене у друштву које укључују и потпуну трансформацију привреде, али и другачију улогу државе, наглашава Лазаревић.

Хрватска је имала извесне проблеме уласком у Европску унију због напуштања CEFTA споразума, док неким нашим предузећима евентуалну тешкоћу би могао да представља престанак важења Споразума о слободној трговини са Русијом.

„Из тог разлога је од изузетног значаја да се већ сада, на време, а не у тренутку приступања, почне са припремама како би се максимизовале велике потенцијалне користи од чланства у ЕУ, а ублажиле негативне последице“, објашњава Лазаревић.

„Чланство у Европској унији Србији ће донети лакши приступ европском тржишту, као и знатно увећање европске помоћи Србији - са 200 милиона на преко 1,5 милијарди евра годишње. Међутим, да би Србија уопште могла да апсорбује ову помоћ а привреда да максимално искористи шансу коју добија уласком на тржиште ЕУ, неопходно је да, паралелно са процесом преговора о чланству, држава коначно развије свеобухватну стратегију развоја која ће дефинисати и њену улогу у привреди у наредних 10 година. Оваква стратегија мора бити донесена кроз транспарентан и партиципативан процес, у којем ће пун допринос дати, поред државних органа, и асоцијације привредника, цивилни сектор и тинк тенкови, синдикати и универзитети“, закључује Небојша Лазаревић.

Факти