Арктик би могао да остане без леда

Арктик би први пут за сто хиљада година могао остати без леда ове или следеће године, пише Индипендент позивајући се на студију професора Питера Водхемса са Универзитета у Кембриџу.

Подаци са сателита добијених од Националног америчког центра за снег и лед показују да је 1. јуна 2016. године површина морског леда на Арктику смањена на 11,1 милион квадратних километара.

​То је један и по милион квадратних километара мање од средњег показатеља за последњих тридесет година. А један и по милион квадратних километара је величина од око шест Британија, прецизира Индипендент.

Водхемс сматра да ове бројке потврђују његове прогнозе: Арктик би могао да остане без леда већ у септембру ове године.

„Чак и ако се лед не истопи у потпуности, велика је вероватноћа да ће га ове године бити рекордно мало. Мислим да је разумно претпоставити да ће се његова површина смањити на милион квадратних километара ове године, а уколико се то не деси ове, десиће се већ следеће године“, додао је професор.

​Он је истакао да ће без леда остати средњи део Арктика и Северни пол. Већи део преосталог леда биће заробљен између мноштва острва распоређених дуж северне обале Канаде.

Водхемс сматра да ће се због овог топљења леда температура у свету просечно повећати за 0,6 степени Целзијуса у наредних пет година. Таква перспектива је „застрашујућа“, наводи професор.

​Неки други научници скептични су према прогнозама Водхемса. Конкретно, професор Џенифер Френсис са Ратгерског универзитета сматра да Арктик неће остати без леда пре 2030-2050. година.

Међутим, она сматра да рекордно ниска количина леда у овој области изазива забринутост и заслужује пажњу. „Мислим да нас у септембру чека нови рекорд. То је потпуно могуће“, додала је Френсис.