Гаспром држи реч

После два дана преговора министра енергетике Бугарске и Русије, стране су се договориле о смањењу цена на испоруку гаса у земљу и да ће од јула идуће године Бугарска куповати гас без посредника. Такође је потписана такозвана путна карта о изградњи гасовода „Јужни ток". Међутим европски експерти су направили анализу стања зависности ових или оних земаља од испорука „Гаспрома".

Истраживање зависности од гаса је урадио Европски центар међународне политичке економије. Аутори истраживања разматрају везу између нивоа конкуренције на тржиштима гаса земаља ЕУ и тога како је по њих опасно смањење испорука гаса. Поред осталог се анализира и феномен учешћа „Гаспрома". Како говоре западни експерти, већина тржишта у Централној и Источној Европи  су у таквим односима са „Гаспромом", да он наступа не само као једини испоручилац гаса, већ и као инвеститор на унутрашњим тржиштима.

Водећи експерт Института за проблеме регионалне економије РАН Николај Межевич објашњава суштину такозваног гаспромовског монопола  у пределима тог дела Европе:

Компаније које производе нафту, успут гас и транспортују га магистралним цевоводима, продају га фактички „Гаспрому". Зато што магистрале припадају искључиво монополисти - „Трансгазу", односно „Гаспрому". Али у принципу, узимајући у обзир величину те мреже монополиста је задужен за контролу тих гигантских цевовода, њихов ремонт. Ми из  било ког уџбеника сазнајемо да постоји природни монопол по свом карактеру. Оцене неких земаља ЕУ у овом рејтингу показују да што је више монополизована структура националног гасног тржишта, то је већи ризик да ће земља страдати од смањења испорука гаса. Али Гаспром увек своју реч држи.

Према новом „Индексу рањивости од гаспромовских ограничења испорука", најрањивије су испале Бугарска и Литванија. А најмање проблема ће имати Португалија и Холандија.