Живот у лименој кутији

21.07.2010. год.

Са станарима контејнерског насеља у Грачаници. Стотинак расељених из различитих крајева Космета живи у 40 контејнера.

Мада је врућина упекла још у раним јутарњим сатима, надомак контејнерског насеља у Грачаници још је, чини се, топлије. Зато је и разумљива тишина која влада око четрдесетак контејнера постављених као “под конац” у четири реда. Док неки од станара подносе врућину у својим “лименим кутијама” већина њих је испред својих “кућа”.

-Ево, видите шта радимо - готово нељубазно говори Наташа Виријевић (33) док покушава да у лавору са водом расхлади руке и ноге своје кћерке Драгане (13), оболеле од церебралне парализе. Иако болесна, девојчица је расположенија за причу. Објашњава да је са родитељима и млађом браћом Лазаром (11) и Немањом (9) као и сестрама, двогодишњом Јованом и четворомесечном Јеленом, тек неколико месеци у овом смештају где су се вратили из расељеништва.

-Живимо само од туђе неге коју примамо на име болесне кћерке - поново се оглашава девојчицина мајка, додатно револтирана што у контејнеру немају ни фрижидер, ни шпорет попут осталих станара, али и што их, како каже, иако јој је супруг незапослен и имају петоро деце, не следују ни бесплатни оброци.

Мада је, чини се, овој породици додатно теже него осталима, и у осталим контејнерима сличне недаће преживљава стотинак расељених из разних крајева Косова и Метохије. Сви са истим невољама, али и различитим животним причама.

-Свако од нас је преживео све и свашта почев од 1999. године, а посебно 17. марта 2004. године, у свеопштем нападу на све српско на Космету - причају станари овог насеља постављеног надомак болнице “Симонида”. - Мени су Албанци запалили кућу и узурпирали стан у Обилићу где нас је до мартовског погрома било око осамсто, а сада нема ни десетак Срба - прича Олгица Суботић (60) која живи у првом контејнеру на улазу у ово својеврсно насеље. Признаје да, иако је “у годинама”, све теже подноси животне неизвесности, због чега је додатно оптерећује и неизвестан завршетак кућа у насељу Нови Бадовац, намењеним станарима “контејнера”.

-Иако нам је лично господин Велимир Илић, тадашњи министар за инфраструктуру, уочи проглашења независности обећао да ће куће бити готове до јуна исте године, ево прође и трећи јун, а ми смо и даље без крова над главом - наставља причу ова жена која је једино срећна што су јој се деца скућила и признаје да је далеко теже породицама са малом децом.

Попут њених суседа из контејнера преко пута, где са родитељима живе малена Емилија (9) и њен годину дана млађи брат Филип, који такође одрастају у овој “лименој кутији”.

-Услови у којима наша деца уче и пишу домаће задатке веома су тешки. Чести нестанци струје, зими хладноћа, а лети несносна врућина и те како утичу на њихово одрастање и развој - причају Соња (28) и Братислав (29) Стојановић који су јуна месеца 1999. године били приморани да напусте све своје у Урошевцу. Међутим, како у расејању нису могли да опстану, пре неколико година вратили су се у контејнерско насеље али надају се да ће и њихова деца имати своју собу. Ништа лакше није ни Недељковићима, јер у просторији од неколико квадрата живи њих петоро.

Зоран (47) је са супругом Јованком (41) и децом Немањом (17), Петром (15) и Данијелом (18) у Грачаницу дошао из Ораховца. Шест година су живели у једној од многобројних ромских кућа, али су и њу морали да напусте. После вишемесечне потраге за новим смештајем “спас” су пронашли у контејнерима које је руска влада донирала косметским Србима после мартовског погрома 2004. године.

-Свесни смо да нисмо у прилици да бирамо. Живот овде је тежак, али не знам да ли је горе зими или лети - прича Данијела, студент Педагошког факулета у Косовској Митровици, напомињући да се и они као и остале породице надају завршетку кућа у околном насељу како би коначно прекратили расељеничке муке.

ХРАНА

ГОТОВО све породице смештене у контејнерском насељу надомак болнице “Симонида”, добијају по један бесплатан оброк из предшколске установе “Ђурђевак”, што им умногоме олакшава живот јер је већина њих без икаквих извора прихода. Међутим, станари истичу да им помоћ последњих година све ређе стиже. Мада им помаже Црвени крст из Грачанице, надлежни истичу да је и њима смањена допрема хуманитарне помоћи.

КУЋЕ

ИАКО су куће у насељу Нови Бадовац крај Грачанице, чија је изградња започета фебруара 2008. године, намењене расељеним лицима из контејнерског насеља, по сазнањима “Новости”, још је неизвесно када ће се грађевински радови завршити, јер недостаје финансијских средстава за окончање комуналних прикључака. Зато расељене брине што радови на завршетку кућа касне и што се рок за њихову поделу све више продужава. Кажу да су конкурисали за доделу кућа, али не знају да ли ће морати још једну зиму да проведу у контејнерима.

Извор
Новости

Повезане теме

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Трамп запретио Нетанјахуу повлачењем подршке — AXIOS

Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....

Тужилац који је издао налог за хапшење Путина суспендован због оптужби за сексуално узнемиравање

Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...

ЕУ је можда „закаснила“ да заустави миграциону „инвазију“ — Хегсет

Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....

Захарова: НАТО тежи да потчини цео Балкан и Србију откине од Русије без обзира на последице

На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...