НАТО покушава да се приближи руским границама преко Финске

Последњих месеци Сједињене Америчке Државе и Северноатлантска алијанса заложиле су се за већу безбедносну сарадњу са нордијским земљама, укључујући Шведску и традиционално неутралну Финску. Ова последња се у дужини од 1.300 километара граничи са Русијом, коју САД и НАТО посматрају као свог кључног противника.

У понедељак је фински министар одбране Јуси Нинисте потврдио да Хелсинки планира да потпише уговор о безбедносној сарадњи са САД до краја године. Очекује се да се уговором прошири сарадња у областима у којима су обе земље већ сарађивале, међу којима су и војна обука, размена информација и истраживање. Варшавски самит појачао је посвећеност Алијансе да повећа војно присуство у Источној и Средњој Европи, као и у балтичким земљама да би обуздала непостојећу претњу која долази из Русије. Стручњаци се слажу да Хелсинки не намерава да се придружи Северноатлантској алијанси, али да задржава могућност да постане чланица блока у будућности.

Стивен Ф. Коен, професор емеритус руских студија на универзитетима Њујорк и Принстон, изјавио је у интервјуу у емисији „Џон Бечелор шоу“ да овај развој пружа основ за претпоставку да је нови хладни рат „постао опаснији“ него претходни.

„Сетите се да је Финска заједно са Аустријом била класичан случај неутралне земље током претходног хладног рата. Финска је напредовала јер није стала ни на страну Совјетског Савеза, ни на страну НАТО-а. А безбедносни договор био је добар за Русију“, рекао је професор. Многи Финци долазе у Русију у оквиру 48-часовне визе, додао је професор Коен. „Мислим да је у Финској у то време била прохибиција или делимична прохибиција. Они би ишли у тадашњи Лењинград (данашњи Санкт Петербург) на продужени викенд. Донели би девизе. Совјетске власти су то подржавале. Финци су тешки пијанци. И ако су за викенд били у Лењинграду, видели бисте их“, објаснио је он. Коен је описао фински однос са Совјетским Савезом као „веома добар и веома близак“. Односи су остали на том нивоу након завршетка Хладног рата, али би нови договор између Хелсинкија и Вашингтона то могао да промени.

Професор алудира на споразум о безбедносној сарадњи који Финска и САД намеравају да потпишу као „резервни план“, пошто НАТО досад није успео да увуче Хелсинки у свој војни блок. Овај билатерални безбедносни споразум са САД „могао би да доведе трупе до руске границе“, додао је он. „То је доказ да је овај хладни рат гори од претходног, јер се Финска у претходни није мешала. То је била тачка попуштања затегнутости. Сада је нема“. Руски званичници и стручњаци су одавно инсистирали да Москва не представља претњу својим суседима и осталима, критикујући НАТО за дестабилизацију Европе својим повећаним војним вежбама и размештањима. У анализи коју је објавила „Полит Русија“, Ана Гард износи мишљење да је политичка елита Скандинавије „постала последња жртва антируске пропаганде“.

„Заокрет ка северу изазван је неуспесима на источном крилу“, истакла је Гардова и додала да се, с обзиром на то да ситуација у Украјини више не може да се употреби за оправдавање додатног војног проширења, блок очигледно окренуо ка пренаглашавању непостојеће руске претње у балтичком региону.