Петодневни рат: поглед после две године

Две године које су прошле од времена петодневног рата на Кавказу, доказале су истинитост одлука усвојених од стране Русије. Променио се и став руководства земаља ЕУ. У августу 2008. године у Европи се викало о нападу Москве на Тбилиси, данас тамо признају чињеницу агресије Грузије против Јужне Осетије и легитимност руског одговора режиму Сакашвилија. О резултатима двогодишње дипломатије о кавкаском питању је недавно говорио председник Дмитриј Медведев у интервјуу дописнику Гласа Русије.

Дмитриј Медведев - Сећајући се догађаја од пре две године желим да кажем да сматрам одлуке усвојене у том периоду апсолутно оправданим  и ефикасним. Наша је земља помогла народима Абхезије и Јужне Осетије у критичној ситуацији када су били угрожени њихови  идентификација и само постојање. Русија их је одбранила. Они који су били забринути, могли су да се убеде да су акције руске стране биле резултат жеље да се сачува живот људи који су били нападнути.
 

Према убеђењу руског председника, стабилизација ситуације у том региону би могла бити постигнута помоћу споразума о непримени силе између Грузије, с једне стране, и Јужне Осетије и Абхазије, с друге стране. То се питање редовно поставља  приликом Женевских дискусија о регулисању ситуације у Закавказју. Међутим, Грузија одбија да потпише тај документ.
 

Подсетимо, ситуација у зони  грузијско-југоосетинског конфликта се нагло погоршала увече 7. августа 2008. године. Град Цхинвал и друга насеља су били подвргнути масовним гађањима  грузијске стране. Ноћу  8. августа грузијске снаге су почеле јуриш на Цхинвал, гађали и напали положаје руских мировњака који су се тамо налазили у складу с мандатом УН. Русија, да би заштитила своје војнике  и цивиле Јужне Осетије  (многи од њих имају руске пасоше) узвратила је операцијом за присиљавање Тбилисија ка миру. За пет дана грузијска војска је била потиснута с осетинске територије. Москва је успела да заустави агресију, спречи геноцид осетинског народа. Ускоро после тих догађаја Русија је де-јуре признала независност Јужне Осектије и Абхазије - две републике које су већ  скоро 20 година пре тога постојале као самосталне државе.
 

 После две године експерти - и руски, и западни - покушавају да освесте последице грузијско-осетинског рата. Они истичу да је такво решење кавкаског конфликта омогућило Москви да битно учврсти свој геостратешки положај на Кавказу. Уствари  је данас Русија једини гарант безбедности у том експлозивном региону.
 

 Данас сви морају да буду свесни да се ситуација на Кавказу битно променила. Да је реинтеграција Цхинвала и Сухума у састав Грузије немогућа - убеђени су не само руски, већ и европски експерти. Они напори, које неке државе улажу у поткопавање ионако нестабилне ситуације на Кавказу, достоји су боље примене - рецимо - да подстакну Тбилиси да потпише најзад споразум о непримени силе с Цхинвалом и Сухумом.
 

Међутим, данашњи режим у Тбилисију тешко да је у стању да оцени  предности мировног решења. Зато је Дмитриј Медведев и данас - после две године - поново подвукао: "Одговорност за догађаје у августу 2008. године потпуно сноси руководство Грузије и њен председник Михаил Саакашвили. Што се тиче грузијског народа, Русија је спремна да обнови с њим традиционалне братске односе. Пре тога Русија гарантује: геноцид на Кавказу неће бити поновљен."