Косовски Албанци ће чувати православне светиње

Међународна мисија КФОР постепено предаје полицији Косова контролу над православним светињама.
 

Од краја августа под заштиту органа реда покрајине, у којима већину чине косовски Албанци, почеће да прелазе највећи српски манастири - Грачаница, Високи Дечани, Свети Арханђели и други. Многа од ових светиња су уписана у списак објеката Светског наслеђа УНЕСКО-а.
 

У иницијативи КФОР-а нема ништа ново, јер још од јесени 2009. године, чим се међународна мисија убедила да је ситуацију у крају стабилизована, косовска полиција је приступила чувању дела православних цркава.
 

Али зашто су онда српски политичари и јерарси Српске православне цркве узнемирени? Зашто српски министар за Косово и Метохију Горан Богдановић говори о томе да ће одлука мисије, којом руководи НАТО, посејати несигурност и појачати неповерење у редовима косовских Срба?
 

Хајде да наведемо конкретан пример. Косовски Албанци ће, рецимо, чувати манастир Свети Арханђели. Онај исти, који је 2004. године уништила избезумљена од безакоња руља истих тих косовских Албанаца. Манастир су спалили до темеља, покушали да ископају остатке Цара Душана.
 

То је само једна од чињеница, која се не може избрисати из сећања српског живља, али се може „заобићи" у званичним извештајима: у мартовским нередима пре 6 година учествовало је око 50.000 косовских Албанаца, а одговарало је нешто више од 200 људи.

Рађа се мисао, да КФОР управо због тога и предаје одговорност локалној полицији, како се, за не дај боже, не би још једном осрамотио. Иначе, командант те структуре је обећао да ће његова војска бити у близини објеката, који су предати косовској полицији, и да ће пратити развој догађаја. Имам пример класичног принципа „уздај се, али контролиши". Говори руски друштвени делатник, стручњак за ситуацију на Косову Александар Кравченко:

Занимљиво је видети да ли ће још једна православна црква бити претворена у јавни тоалет, као некад у Приштини, и да ли ће се то догодити уз дозволу косовске полиције. Како ће се онда правдати команда КФОР? Да ли можда неразвијеношћу инфраструктуре такозване престонице Косова?
 

Али то су емоције. А, ево како стоје ствари са тачке гледишта међународног права. Обратимо се резолуцији СБ ОУН 1244 од 1999 године, чију замену траже косовски Албанци, на коју су САД и слични упорно заборавили, које се противници независности Косова, као Русија и Кина, и даље придржавају. Осим тога да је Косово саставни део Савезне Републике Југославије, чија је правна наследница Србија, резолуција такође каже да ће договореном броју југословенских и српских војника бити дозвољено да се врате на Косово", између осталог и за чување српских светиња. Али, власти у Приштини не пуштају у такозвану „државу" ни српска званична лица без специјалне дозволе, а камоли људе у војној униформи.
 

Зашто је за косовске снаге реда тако важно да сами чувају српске манастире? Можда зато јер би предаја српских споменика под контролу косовске полиције натерало српске енклаве да признају власт косовске владе, - размишља руски друштвени делатник Александар Кравченко:
 

Задатак косовских Албанаца је да створе такве услове, да Срби сами напусте Косово, па и велике манастире. То је још један корак на путу истеривања Срба. Албанске власти у Приштини сматрају те светиње својим историјским наслеђем. Целу инфраструктуру српских манастира на Косову данас у потпуности контролишу косовско-албанске фирме. Обезбеђују струју, воду, све комуналне услуге. То тражи да се потпишу специјални уговори, што и јесте фактичко признање косовских државних структура.
 

Хајде да чујемо још и оне на које се питање безбедности директно односи. Један од високих јерарха Српске православне цркве, епископ липљански Теодисије ових дана је изјавио пред новинарима да ће монаси морати да бране манастир својим снагама - да поставе јаке капије, подигну зидове. А када се објекти од светског културног значаја морају тако чувати, ситуација постаје налик на сцену из неге средњевековне саге, али не у најбољем смислу речи.