Лоши изговори за некоришћење ћирилице на интернету

Најчешћи митови су да је употреба нашег националног писма одраз национализма, да је лакше писати „ошишаном” латиницом, да не можемо са ћирилицом у Европу, да не ради у мејловима…

Koришћење ћириличког писма у комуникацији на интернету није одраз национализма, већ поштовања свог језика, онако како сви народи широм света цене свој идентитет, закључили су учесници панел дискусије која је недавно одржана у „Стартит” центру у Београду у организацији Фондације Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС).

Разбијајући један од митова, да је лакше писати „ошишаном” латиницом (без дијакритичких знакова), лингвиста Владо Ђукановић је рекао да је проблем можда у непознавању технологије јер многи људи не знају како да на паметним телефонима укључе ћириличко писмо и да је зато важно информисати народ.

Тијаго Фехејра, Бразилац који се због љубави пре пет година преселио у Србију, научио је врло добро да говори србски и да користи ћирилицу, коју сматра „егзотичном” али и јединственом, и није му јасно зашто се наш народ одриче своје аутентичности.

„Ако Бразилац може да научи и да употребљава ћирилицу, онда не разумем зашто би некоме са србског говорног подручја било тешко да је користи”, прокоментарисао је Фехејра, директор маркетинга удружења „Србија за младе”.

Бразилац је кроз рад и дружење са туристима у Србији закључио да писмо може да нам буде и комерцијални адут јер већина странаца воли да се фотографише са таблама на егзотичним језицима које потом дели посредством друштвених мрежа. Туристима наравно треба прилагодити табле са обавештењима, али уз очување нашег писма, као што то ради велики део развијеног света.

Не стоји ни мишљење да се са ћирилицом не може у Европу и свет. Европска унија уважава националне разноликости те су писма разних народа нашла своје место и на заједничкој валути – евру.

Није тачно ни да су по Уставу оба писма равноправна, јер се у њему каже да је у службеној употреби ћирилица, док се службена употреба других писама уређује законом. На питање зашто се онда понекад ни у службеној употреби не користи ћирилица, адвокат Урош Недељковић одговара да иако је она предвиђена Уставом, за кршење ове одредбе нису предвиђене санкције:

„Зато што нема ни казне ни подстицаја, свако може да ради онако како жели, а код нас се то често извитопери па из страха да не будемо означени као националисти ми користимо углавном латиничко писмо.”

Многи одустају од ћирилице због тога што не ради у мејловима. Душан Стојичевић, председавајући у групи „Cyrillic Generation Panel” при Ајкану (ICANN), водећој организацији за управљање интернетом, нагласио је да је највећи напредак у коришћењу нелатиничких слова на интернету постигнут у области домена и подсетио да код нас домен .СРБ функционише веома добро.

„Још увек има одређених проблема када се ради о имејловима на другим писмима, али на томе се већ годинама ради. Индија, Русија и Кина имају мејлове који са обе стране знака @ имају своје писмо, и који функционишу и ван локалних мрежа. Ми имамо функционалне мејлове који на левој страни од знака @ имају ћириличко писмо, али циљ нам је да успоставимо стандард који би омогућио да целе имејл адресе буду на овом писму. У том процесу сви морају узети активно учешће – не само они са нелатиничког говорног подручја већ и примаоци ових мејлова из иностранства, а за то је потребно време”, рекао је Стојичевић.

Јелена Каваја,
Политика