Припрема се хапшење лидера ДФ-а прије насилне ратификације НАТО протокола у нелигитимном парламенту

На данашњем суђењу петорици притвореника, ухапшених у акцији ”државни удар” у октобру 2016, очекује се да ће Виши суд у Подгорици потврдити нове споразуме о признању кривице.

Послије свих нелогичности, конфузних и међусобно супростављених исказа кључног свједока, Мирка Велимировића, а посебно главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, једини преостали механизам који режим има на располагању је брутални притисак на притворенике и извлачење споразума о признању кривице.

Замислите да сте се нашли у затвору државе у чији правосудни систем апсолутно не вјерујете, без стварне правне подршке, а поврх свега – ни криви ни дужни. И да вас у затвору држе више мјесеци, а при том вас малтене свакодневно убјеђују представници амбасаде матичне земље да „признате и да идете кући“. Можете претпоставити како трошна кућа, слобода окована сиромаштвом и свакодневним недаћама дјелују роматично између решетки спушког затвора. Поврх свега, адвокати по службеној дужности вас такође константно засипају „новим информацијама“ и чврстим убјеђењем да ћете „свеједно бити осуђени“, па је боље и да  признате непостојећу кривицу како би одмах били на слободи. Шта бисте, након свега, а руковођени рационалним параметрима, одабрали?

Дакле, споразум о признању кривице режиму служи искључиво као средство којим избјегава суочавање са правном и лаичком јавношћу. Споразуме потписују махом лица која не вјерују да је могуће извући се из канџи репресивног апарата у једној дивљој, правно неуређеној средини.

Шта је режимски циљ? Пошто нису могли обезбиједити никакве, а камоли озбиљније доказе о постијању неке „терористичке завјере“, а поготово након скандалозних, несувислих јавних наступа Миливоја Катнића, једини преостали механизам су споразуми о признању кривице. То, дакле, више није борба да се било ко убиједи у постојање стварног државног удара, јер је то немогуће, већ је ово начин да се обезбиједе процесно-правне претпоставке како би се лидери Демократског фронта извели на суд. И то је за систем довољно. Све остало, је у рукама „независног судства“.

Како је Душко Марковић прије пар дана најавио могућност да се НАТО протокол ратификује у нелигитимном парламенту Црне Горе и прије него што то ураде све државе чланице, а Мило Ђукановић издао јасну наредбу Катнићу да је вријеме да се лидери ДФ-а ухапсе, онда је сценарио очигледан: >Припрема се хапшење лидера Демократског фронта прије него што се одлуче на такав очајнички чин – гласање о НАТО-у прије него све чланице потврде спремност да их приме у тај терористички савез.

Наравно, јасно је да овакав чин не може остати без адекватног одговора снага које се противе насиљу, а који опет уводи цијелу земљу у низ догађаја са врло опасним последицама.

IN4S