Пет најзначајнијих открића „руског Да Винчија“ Циолковског

Самоуки научник Константин Циолковски није завршио чак ни гимназију, а сањао је о летовима у космос. У својој дрвеној кућици у предграђу Калуге сам је правио свакојаке моделе и конструкције од лима. И дан-данас инжењери у целом свету користе идеје и прорачуне Циолковског.

Аеростат сав од метала

Још 1885. године, када су могли да лете само гумени аеростати, 28-годишњи Циолковски је поставио теорију стварања првог аеростата од метала који је био бољи од постојећих и по техничким карактеристикама, и по томе што је као гориво користио загрејани ваздух, а не водоник (који лако може да експлодира). Нажалост, Циолковски није добио новчану помоћ потребну за изградњу таквог аеростата. Непуних 50 година након тога прорачуни стручњака једне совјетске фабрике су показали да је концепција самоуког научника била исправна.

Илустрација: Рунов /РИА Новости

„Птицолика летећа машина“

Циолковски је имао још једну идеју која такође није наишла на разумевање научника његовог доба, а била је весник појаве авиона у њиховом данашњем облику. Аероплан, по мишљењу Циолковског, треба да има облик „скамењене птице у лету“.

Илустрација: Игор Виноградов /РИА Новости

Он је указивао на недостатке тадашњих модела који су имитирали махање крилима и предлагао је да се праве летелице аеродинамичног облика са металном конструкцијом, што би им омогућило да развију велику брзину. Његове конструкторске идеје су биле напредније од каснијих нацрта браће Рајт, Сантоса Димона, Воазена и других проналазача.

Ракета

У последњим годинама 19. века Циолковски развија теорију коришћења реактивних апарата. Он је први доказао да је ракета једини апарат који може да лети у космос. На његовим цртежима она изгледа као издужена метална конструкција. Циолковски је тада предложио нацрте реактивног мотора на течно гориво, управљаче лета на гас и мноштво других идеја које се и данас користе у конструисању ракета-носача.

Илустрација: Сергеј Пјатаков/РИА Новости
Теоријска космонаутика

Циолковски се лансирањем објеката у космос није бавио само са гледишта њихове конструкције, него је извео и формулу која дефинише брзину неопходну за савлађивање земљине теже, тј. за излазак апарата изван Земљине орбите у космички простор. Неколико година касније израчунао је и оптималну путању лета приликом атерирања објекта, што се и данас користи за враћање космичких апарата на земљу. Другим речима, он је знао како да се на Земљу врати оно што тада још није ни постојало.

Константин Циолковски. Илустрација: Научни музеј/Global Look Press
„Ракетни возови“

Током 20-их година 20. века Циолковски је смислио систем вишестепених ракета. Он их је називао „ракетни возови“. Та идеја је послужила као темељ за стварање првог космичког брода. У раду под називом „Највећа брзина ракете“ он је 1935. године тврдио да је у складу са технологијом тог времена могуће достићи највећу космичку брзину на Земљи само помоћу вишестепених ракета. Та тврдња је тачна. И данас сви савремени носачи космичких апарата имају више степенова. Исти такав систем је имао и брод „Восток 1“ који је 12. априла 1961. године однео првог човека у космос.

Јекатерина Алејева,
Руска реч