Турци на референдуму подржали уставне реформе

Грађани Турске су на референдуму подржали уставне реформе које ће председнику Реџепу Тајипу Ердогану дати већа овлашћења. На основу 99 одсто пребројаних гласова, 51,3 одсто гласача било је за промене, док је 48,3 одсто било против, саопштила је изборна комисија.

Нови устав од 18 чланова замениће актуелни донет 1982. године, а омогућиће председнику да има јачу извршну моћ приликом постављања истакнутих званичника, укључујући и министре. 

Истовремено, моћи ће да одреди једног или више потпредседника, а функција премијера, коју тренутно држи Бинали Јилдирим, се укида.

Биће „продрмано“ и правосуђе које Ердоган оптужује да је под утицајем присталица његовог некадашњег савезника, а сада противника, имама Фетулаха Гулена, ког оптужује и за организовање неуспелог војног пуча у јулу прошле године.

Председник и парламент ће заједно моћи да изаберу четири члана Врховног одбора судија и тужилаца – кључног правосудног тела које именује и смењује људе у судству.

Војни судови, пред којима се судило официрима, а који су смртну казну изрекли бившем премијеру Аднану Мендересу после пуча 1960. године, биће забрањени.

Предвиђа се и могућност увођења ванредног стања у случају „устанка против домовине“ или „актова насиља који су довели нацију у опасност“, преноси АФП.

Ванредно стање се прво уводи на шест месеци, за разлику од садашњих три, а потом парламент на захтев председника може да га продужује на по четири месеца.

И број посланика неће бити исти — повећаће се на 600 са 550. Биће смањена и старосна граница за улазак у парламент – са садашњих 25 на 18 година.

Парламентарни избори ће се одржавати на сваких пет година, уместо на сваке четири, а истог дана биће одржани и председнички избори.

Парламент ће и даље имати овлашћења да доноси, мења и укида законе. Ако је председник оптужен или осумњичен за неко кривично дело, парламент може да затражи истрагу.

Председник мора да буде грађанин Турске, старости најмање 40 година, и може да буде члан политичке партије.

Те измене ће омогућити Ердогану да постане лидер владајуће Партије правде и развоја у чијем оснивању је учествовао. Ердоган је изабран за председника у августу 2014. године пошто је више од деценије провео на функцији премијере.

Нови устав предвиђа да ће следећи председнички и парламентарни избори бити одржани истог дана 3. новембра 2019. године. Председник може да има максимално два петогодишња мандата, тако да би Ердоган могао да остане на власти све до 2029. године.

Танјуг