Крађа српске заставе у Подгорици

У ноћи између 13. и 14. августа скинута је српска тробојка са просторија Српског националног савета у Подгорици, по четврти пут у последњих пола године. Међутим бурније реакције на поменути догађај су изостале. Огласио се поменути Савет док је црногорска полиција  једноставно игнорисала случај, као и претходна три пута. Званичници Србије нису реаговали.
 

Од како је ДПС Мила Ђукановића кренуо да остварује пројекат државне независности Црне Горе и изградње црногорске нације дошло је до дубоке поларизације око националног питања. Неутрални су своје идеје темељили на покрету црногорских федералиста и касније југословенских комуниста који су и признали постојање Црногораца у смислу нације. Природно, црногорска опозиција негирала је ову поделу, тврдећи да су Црногорци део српског етничког бића. После проглашења независности 2006. године, и све одлучнијих корака власти да се утврди црногорска нација кроз стандардизацију црногорског језика и правописа, просрпска опозија поделила се на два различита гледишта на национално питање. Један њен део остао је на становишту да су Срби и Црногорци један те исти народ настављајући борбу са истих позиција као 90-тих година. Други део признао је реалност одвајања националног идентитета Црногораца од Срба, почињући борбу за очување посебности српског народа у Црној Гори на основама гарантованим Уставом. Из тог крила проистекао је поменути Српски национални савет.
 

Иста збуњеност може се видети и у Београду. Пошто је проблем Косова и Метохије потиснуо у други план црногорско питање влада Војислава Коштунице ослањала се на просрпску опозицију и игнорисала је владајуће структуре Црне Горе. Напредни клуб Чедомира Антића и данас предлаже прихватање националне поделе и оријентисање државе на подршку Србима у Црној Гори као аутохтоном становништву ван матице Србије. Коначно, Демократска странка Бориса Тадића заузела је другачију позицију, држећи на дистанци просрпске странке наставила је да одржава блиске везе са црногорским властима. Као резултат таквог односа амбасадор Србије, Зоран Лутовац, није примио представнике Српске листе пред последње парламентарне изборе у Црној Гори али се појавио на предизборном скупу ДПС-а. Председник Тадић се релативно често сусретао са председником Вујановићем, последњи пут током посете Црној Гори овог лета. Једино краткорочно заоштравање односа било је приликом црногорског признања независности Косова.
 

Разлози за овакву политику су у тежњама Србије да се што брже интегрише у Европску унију па је у остварењу тог циља неопходно смањити на минимум могуће регионалне проблеме и несугласице, односно представити Србију као државу која умирујуће делује на овај део Европе. Са низом тешких питања пред собом, посебно питањем Косова и Метохије, и истовременим тежњама ка Европској унији, тешко је замислити неко снажније ангажовање Србије у вези положаја Срба у Црној Гори. Самим тим последњи инцидент са скидањем српске заставе у Подгорици остаће без последица, а поцепана просрпска опозиција без ослонца.
 

Некакво побољшање положаја српске заједнице могло би се догодити само крупним променама у самој Црној Гори, попут дуго најављиваног повлачења Мила Ђукановића из политике што би, према неким аналитичарима довело до борбе за превласт у врху ДПС-а . У тим анализама председник Вујановић слови за представника умерене струје који би мекшом политиком према националном питању Срба и Црногораца могао да рачуна на један део ДПС-а и просрпску опозицију. У прилог томе иде његово противљење размени амбасадора са Косовом и избацивању српског језика из школа, као и већ поменути чести сусрети са председником Тадићем. Таквим развојем догађаја и акутелна политика Србије добила би други смисао.