Тражила је помиловање у времену када су сви заборавили да тако нешто и постоји

На данашњи дан рођена је она која је све своје споменике стекла и стицаће их за живота, јер никада није ни умирала! Њено рођење је једна од наших најзначајнијих слава, а вест о њеној наводној смрти једна од највећих лажи које су нам икада пласиране! Година у којој су нас слагали да је отишла била је она када се она нама указала још већом и значајнијом и тако је узвратила онима који су нас лагали!

Тражила је помиловање у времену када су сви заборавили да тако нешто и постоји!

Њени стихови били су довољни и онда када су се сводили на једну реч, а и та реч је била довољна. Да сви напишемо по милијарду страна, не бисмо достигли ни прво слово те њене речи!

Она је бака све деце овога света и само један осмех и један ум тако су сјајни! Тај један шешир штити све нас од јаког сунца и кише.

Десанка воли Србију више него што ју је ико икада волео, а због те њене љубави проплакала је много пута. Све те сузе су сузе мајке која бди над својом децом онако како она данас бди над нама. Али, како и она сама рече – Србија је мајка. Ако је тако, немам ништа против да нам Десанка свима буде бака!

Њени стихови који грме, пуцају и опомињу, а уједно пуни љубави и саосећања,  нека нам буду успаванка. Једино тако ћемо уснити ону праву Србију коју смо давно издали и протерали, па ће нас ти стихови покренути да је вратимо учинивши ову данашњу бољом и нашијом у време када смо се разнашили и разишли са собом и другима!

Десанка ће то гледати као што и сад гледа, па ће се насмејати и сунце ће нас огрејати јаче, али ће њен шешир бацати довољно сенке да ни пред чим и ни пред ким не морамо жмиркати и све ћемо видети јасно!

И док гори 119. свећица на торти, запалимо и ми неку, а најпре рођенданску, јер Десанки Максимовић смрти нема, осим ако њен 120. рођендан следеће године не прође као и овај – у тишини, као покушају њеног убиства, коју су изазвали они који је живу сахрањују већ 24 године!

Милан Ружић,
Искра