Подгорица: У Путину виде Милошевића

Црна Гора у Русији нема узор за демократски систем, а мит о традиционалном пријатељству везан је за даљу прошлост, оцијенио је министар вањских послова Срђан Дармановић.

Не прецизирајући о којим се митовима децидно ради, он је политикантским маниром поручио да се Русије и даље треба чувати, те да некадашњи противници црногорске независности и западних вриједности заправо само промијенили лик вође.

„С тим што им се чини да данас имају много снажнијег савезника и могло би се рећи да заправо у Путину виде Милошевића, само много јачег и моћнијег, јер је много моћнија земља у питању.“

Он је поручио да чланство у Европској унији и НАТО-у није хир политичара, већ државно опредјељење, иако по овом питању није орагнизован референдум, а већинска воља грађана изневјерена „државним опредјељењем“.

„Чланство ЕУ и НАТО није хир гарнитуре политичара из посљедњих пар година, већ трајно опредјељење записано у Декларацији независности, кад су грађани 21. маја гласајући за независност истовремено гласали и за будуће чланство Црне Горе у ЕУ и НАТО “, навео је Дармановић, преносе црногорски портали.

Дармановић је оцијенио да у Црној Гори подјеле постоје одавно и да су се некад кретале другим линијама, а да су у новијој политичкој историји највише биле изражене кроз подјелу око државног статуса.

„То је имало рефлексије и на питање идентитета, тако да су то стари друштвени расцјепи исказани на новом питању, а то је овога пута чланство у НАТО. Ово питање, заправо, засијеца много дубље него што је обично чланство у једној војно-политичкој организацији“, рекао је Дармановић у интервјуу агенцији МИНА који преноси РТЦГ.

Како је казао, ради се о подјелама које симболизују опредјељење за традиционалистички курс ка истоку и модернизаторски курс ка вриједностима западних демократија.

„Исти или слични друштвени и политички расцјепи раније су били изражени кроз питање етничког идентитета (црногорство – српство), и кроз виђење државног статуса (индепендизам – федерализам). У овом моменту, у основи исти противници сукобили су се на опредјељењу за или против НАТО-а, што је заправо само нова битка старих историјских и политичких ривала. При томе су се мијењали спољни учесници. Противљење вриједностима савремених демократских друштава је крајем прошлог стољећа у Црној Гори имало покровитеље у Србији, нарочито под Милошевићевим режимом, а данас је ту улогу преузела Русија“, рекао је Дармановић.

Односи с Москвом у силазној путањи

Кад су у питању односи са Русијом, шеф дипломатије је оцијенио да су политички односи Подгорице и Москве у силазној путањи у посљедње двије или три године, односно, како је рекао, откад је Русија почела активно да се мијеша у питање црногорског чланства у НАТО-у.

„Не желим да кажем да смо мета били првенствено ми, Русија нема разлога да с бави тако малом земљом на Балкану из угла њеног чланства у НАТО, него се ради о политичком правцу који је Москва заузела посљедњих година и који се исказује тиме да настоји да попуни геополитички вакуум свуда гдје се за то укаже прилика“, рекао је Дармановић.

Поштовалац руске културе, али не и традиционалних пријатељских односа

„Истини за вољу, иако сам велики поштовалац културе, литературе, стваралаштва руског народа и његовог хероизма у борби против фашизма, затим њихове шаховске школе чијој доминацији није било равне у историји древне игре, морам да кажем да је прича о традиционалном пријатељству прилично везана за митове, па можда и неке чињенице, из 19. вијека или раније, док моја генерација нема никакве посебне везаности за то“, каже Дармановић.

То, како је рекао, води до максиме да у политици нама вјечних пријатеља, само вјечних интереса.

„Не можемо рећи ни да у Русији имамо узор за демократски систем, тако да су наше орјентације усмјерене према евроатлантским интеграцијама, казао је Дармановић.

ИН4С