Цар Николај слао Србе да спасу отаџбину

Када је Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији у границама ове монархије живело је око милион наших људи. Срби који су живели на подручју данашњих Аустрије, Мађарске, Хрватске, Босне, Словеније, али и у деловима Словачке и Чешке, дакле на подручју Аустроугарске, нашли су се у Првом светском рату присилно мобилисани на Источном фронту. Не желећи да ратују за Хабзбуршку монархију, а против словенске браће на Балкану и у Русији, многи Срби су се предали руским бригадама.

Историчари тврде да је око 100.000 Срба из Аустроугарске емигрирало у царску Русију, а многи су постали добровољци руске и српске војске. Пр проценама историчара, чак око 60.000.

Још у јесен 1915. у Русији су почели да се појављују добровољци, углавном Срби, војници и официри аустроугарске војске, који су се налазили у руском ратном заробљеништву. Они су хтели да помогну Србији. Захваљујући томе поникла је идеја о формирању добровољачке дивизије која би се састојала од тих, "некадашњих аустријских Срба". Руски цар Николај Други Романов и врховна команда руске војске су изашли у сусрет овој идеји и омогућила њено формирање 1916. године - пише историчар Душан Бабац, аутор књиге о србским официрима и војницима у царској Русији.

Србски представници у Одеси др Шаиновић, трговац А. Ћирковић и конзул Цемовић сматрали су да је у том руском црноморском граду могуће стварање и већих војних формација, које би се, у каснијој фази, пребацивале на Солунски фронт... Руски цар је пажљиво саслушао саговорнике, климнуо главом и ауторитативно одговорио: "Скупљајте их ви, а ја ћу вам све дати."

Уз споразум са србском владом, у лето 1915. године отпочело је организовано пребацивање добровољаца из Украјине Дунавом у Србију. Тако је до септембра 1915. на балканска ратишта пребачено око 3.500 руских војника србског порекла. Одмах затим, добровољно су прелазили у српску војску.

У Одеси је новембра 1915. формиран Србски добровољачки одред, који је убрзо бројао више од 1.000 војника и официра. Прва србска добровољачка дивизија формирана је 16. априла 1916. у Одеси. Имала је скоро 10.000 добровољаца под командом пуковника Стевана Хаџића. Током маја 1916. српске добровољце у Одеси посетио је Никола Пашић, председник владе Краљевине Србије. Руска врховна команда је Прву српску добровољачку дивизију укључила у састав 47. руског корпуса генерала Зајончковског и упутила на фронт у Добруџу. Тада је у саставу ове дивизије било близу 20.000 добровољаца - каже Душан Бабац.

Цар Николај испред Српске добровољачке дивизије

У Јесен 1916. формиран је и Србски добровољачки корпус, чији је командант био генерал Михаило Живковић. Уочи Фебруарске револуције 1917. корпус је имао око 40.000 добровољаца. Међу војницима највише се пријавило у добровољце Банаћана, око 4.000, из Бачке је било око 1.500 ииз Срема и Барање око 3.000. Онда следе Срби изСлавоније, Лике, са Баније, Кордуна, а био је и велики број Херцеговаца, Бокеља и Далматинаца.

Тада почиње права епопеја србских добровољаца. Један њен део повлачи се, преко руских северних лука Мурманска и Архангелска, око Скандинавије доБританије, па на Солунски фронт стиже преко Француске и Италије. Овој групи ће у Солуну бити прикључено још србских војника, који ће формирати Вардарску дивизију.

- Друга група добровољаца до Солуна ће стићи преко Сибира, Кине, Сингапура, Индије и Египта. Њен пут трајао је више од пола године. Само је пут Транссибирском железницом трајао више од три месеца - открива историчар Бранко Кузмановић.

Ситуацију су додатно закомпликовале политичке прилике у Русији - утренутку повлачења србских добровољаца кроз Сибир почела је Октобарска револуција односно грађански рат. Добровољци су се укрцали набродове у Владивостоку, а у кинеској луци Дајрен преузели су их британски бродови који ће их Суецким каналом пребацити у Солун. Овој групи придодати су добровољци који су у Солун пристигли из САД, па је од њих формирана Југословенска дивизија. 

Борци и официри Прве добровољачке дивизије на путу за Солун

ПУКОВНИК МЛАДЕН

КОЊИЧКИ пуковник Младен Лукичевић, који је у Одесу стигао са Крфа заједно с осталим члановима штаба, био је на списку приспелих официра, чиновника, подофицира, каплара и редова Прве српске добровољачке дивизије - четврти по реду.

Лукичевић је био задужен за распоређивање добровољаца у војне позадинске службе и на грађанске дужности у жандармерији и Граничној трупи, и уопште за Нову област код Одесе.

СКРИВАНА ИСТИНА

ДУГО година су власти у бишој Југославији скривале истину о србским добровољцима из Русије на Солунском фронту и у Великом рату. О овоме се и дан-данас мало зна, иако историчари говоре о великом броју србских добровољаца из Русије у Великом рату.

М. Лопушина,
Новости