Мудри мајстор руског пејзажа

Сликарство није протокол, већ објашњавање природе сликарским средствима. Тако је схватао суштину ликовне уметности Исак Левитан. 30. августа навршиће се 150 година од рођења овог генијалног руског уметника пејзажисте.
 

У историју руског сликарства Исак Левитан је ушао као творац такозаног пејзажа расположења. Али његово име једно је од кључних и у историји руске културе у целини. Уловивши главни мотив руске природе - једноставан и продоран - Левитан је самим тим улово и пренео у свом стваралаштву интонацију читаве епохе. То је била лирска интонација. Ево зашто упоредо са именом Левитана у истом низу стоје имена многих великих руских лиричара - композитора Чајковског и Рахмањинова, писца Тјутчева и Буњина.
 

Такву припадност Левитана својој епохи већ су осећали најосетљивији његови савременици. На пример, чувени импресарио Сергеј Дјагиљев, који је направио стваралачко удружење руских уметника Свет уметности. Ако се на сликама руских уметника тражи свежина тургењевског јутра, арома Толсојевог сенокоса или оштрина Чеховљевих стихова, Левитан може да пружи руку тим песницима, говорио је Дјагиљев.
 

За свој кратак живот, свега 39 година, од којих је 20 било посвећено стваралаштву, Исак Левитан је створио главни корпус руског пејзажа и по броју радова у том жанру превазишао све своје савременике Русије. Пејзажи Левитана, познати сваком руском човеку буквално од слика из буквара, ни мало не губе свој антологијски значај - и Лење вече и Златна јесен и Март, и Језеро... Могуће, зато што је за разлику од свих претходних пејзажиста Левитан сликар скоро филозофског склопа. Такво је мишљење историчара и водећег сарадника петербуршког Руског музеја Сергеја Кривонденченкова, изречено у интервјуу за Глас Русије.
 

Крајем 19. века, наставља Сергеј Кривонденченков, многи уметници су дошли до тога да није обавезно сликати слику у глатком маниру са такозваном скривеном фактуром слике. Раније се у Руској Академији уметности сматрало веома похвално ако слику назову завршеном у смислу да се на њој скоро не виде трагови четкице, ако личи на фотографију. И дуго руски уметници су ишли ка том идеалу. Али 60-их, 70-их година они су прекорачили границу, када су се активно позабавили решавањем проблема екстеријера. Млади сликари, који нису припадали старој школи, мислили су већ другачије. И развијајући лирски пејзаж после Васиљјева и Саврасова, млади Левитан је предтавио у свом стваралаштву врхунац развоја, кулминацију лирског пејзажа.
 

Он има нову за своје време технику сликарства, актуелну и данас, чега није било још средином 19. века - каже историчар уметности и набраја компоненте ове технике: мајсторски прорађен детаљ, савремено схватање боје - тачније преношење боје на планту одређеним притиском четкице, блиским импресионизму, и слично. Левитан је радио слободно. То је био универзални уметник, који је могао да слика пејзаже, блиске скоро реалистичкој перцепцији природе и истовремено у лаком, слободном, фактурном маниру - резимира стручњак.
 

У свом раду Левитан, по његовом сопственом признању, тежио је да сваки потез његове четкице буде изражајна реч, и највише је патио ако гледалац види његове недоречне слике. Али таквих код Левитана, који је излагао и у Русији, и у иностранству, изгледа уопште није било. Данас се његова платна могу видети у највећим руским уметничким збиркама, пре свега у московској Третјаковској галерији. Можете их видети и уверити се да је Исак Левитан, како је рекао о уметнику један од његових млађих колега, био највећи и најмудрији мајстор руског пејзажа.