Мудре мисли о Русији: Разуме ли Запад загонетну руску душу?

Вековима су се странци упињали да схвате становнике руских земаља. Разноликост националности и огромне размере земље допринеле су да се формира национални карактер који је врло тешко дефинисати. Поврх свега, Руси не „играју“ по правилима која важе на Западу и зато западњаци њихово понашање понекад тумаче као ирационално и нелогично.

1. Марк Твен, амерички писац 19. века 

Марк Твен / AP /

„Америка много дугује Русији, она је њен дужник по многим питањима, и посебно за непоколебљиво пријатељство у периодима наших великих искушења. Са надом се молимо да се такво пријатељство настави и убудуће. Ми добро знамо да Америка јесте и да ће бити због тога захвална Русији и њеном владару. Било би равно издаји веровати да ће она једнога дана изневерити то пријатељство било каквим намерним, неправичним и непоштеним поступком“.

(Из писма Марка Твена императору Александру II)


2. Винстон Черчил, министар Велике Британије (1940-1945; 1951-1955) 

Винстон Черчил / AP /

„Не могу ја да предвидим како ће поступити Русија. То је загонетка замотана у мистерију унутар енигме, али можда постоји кључ за њено решавање. Тај кључ су руски национални интереси“.

(У радио-емисији, октобар 1939)


3. Шарл де Гол, председник Француске (1959-1969)

Шарл де Гол / Global Look Press / ZUMA Press

„Руски народ никада неће бити срећан ако зна да негде постоји неправда“.


4. Бернард Шо, енглески писац 20. века

Бернард Шо / Global Look Press / Scherl

„Ја напуштам земљу надања и враћам се у земљу очајања <...> Право је мучење вратити се у капитализам. Ако сте видели бар зрнце бољшевизма, онда и не сумњате да је капитализам осуђен на пропаст“.

(На опроштајној вечери у Москви)


5. Ото фон Бизмарк, први канцелар уједињеног немачког царства (1871-1890)

Ото фон Бизмарк / Global Look Press / Scherl

„Чак ни најуспешнији завршетак рата никада не доводи до распада главног центра моћи у Русији, који се заснива на милионима Руса грчке [православне] вере. Чак и ако их поделите мировним споразумом, они се брзо поново сједине као раздвојене капи живе“.


6. Теодор Рузвелт, 26. председник САД (1901-1909)

Теодор Рузвелт / Global Look Press / Royal Photographic Society Colle

„Русији предвиђам велику будућност. Па ипак, она ће морати да претрпи велика искушења, а можда чак и да се суочи са озбиљним потресима. Али све ће то проћи, и тада ће се Русија подићи и постати бедем Европе, можда чак и најмоћнија империја на свету“.


7. Бернард Монтгомери, британски фелдмаршал

Бернард Монтгомери / Global Look Press / Imago stock&people

„Прво правило на првој страници књиге о рату гласи: ’Не крећите у поход на Москву’. Разни људи су то покушавали да учине, и Наполеон и Хитлер, али то није добра идеја“

(Говор у Дому лордова, 30. мај 1962)


8. Фридрих Ниче, немачки филозоф 19. века

Фридрих Ниче / Global Look Press / Scherl

„Ако на површину избије воља [за очувањем традиције, власти и одговорности за све прошле векове, и за солидарношћу прошлих и будућих поколења], онда настаје нешто слично Римској империји или Русији – јединој земљи која данас има будућност“.


9. Чарлс Болен, амерички амбасадор у Совјетском Савезу (1953-1957)

Чарлс Болен / Getty Images /

„У два случаја се сигурно може рећи да имамо посла са лажовом: ако каже да целу ноћ може пити шампањац и остати трезан, и ако каже да разуме Русе“.


10. Јаша Хајфец, амерички виолиниста руског порекла

Јаша Хајфец / Global Look Press / Scherl

„Један Рус је анархиста, два Руса су шаховска партија, три Руса су револуција, а четири су Будимпештански квартет“.

Russia beyond