Др Даница Грујичић: Не смемо да заборавимо шта нам је НАТО урадио

Први кораци ка утврђивању последица НАТО бомбардовања по здравље људи и животну средину у Србији су учињени – иницијатива стотинак стручњака различитих профила да се формира координационо тело и национална лабораторија како би се би испитивале последице агресије из 1999. године добила је подршку председника Србије, потврдила је Танјугу начелница Клинике за неуроонкологију КЦС и члан Иницијативног одбора Даница Грујичић.

Почетком октобра министри здравља и животне средине, Златибор Лончар и Горан Триван одржаће заједнички састанак са члановима иницијативног одбора о даљој реализацији ове идеје.

„Састанку ће присуствовати наши еминентни научници и стручњаци који и треба да се баве овом темом. Важно је да све остане у оквирима струке, ту не сме да се меша ни политика ни партија. То мора да буде тело које ће преживети и будуће власти и које ће се континуирано тиме бавити„, рекла је Грујичић.

Према њеним речима, потреба формирања оваквог тела „није политичка ствар“.

„Циљ је да се формира координационо тело које ће на једном месту прикупити све постојеће податке, али и организовати анализе концентрације одређених токсичних материја данас у ваздуху, води, земљишту, храни„, каже она и додаје да је чињеница да су грађани Србије били изложени великом броју, не само канцерогених, него и утицају разних штетних и отровних материја.

„То је важно због млађих нараштаја, а исто тако треба да знамо, можда је касно, а можда и није, како да се заштитимо. Сви који смо живели овдје, удисали смо ваздух, пили воду, јели храну, а нисмо били обавештени шта нам се заправо десило“, упозорава Грујичић.

Она сматра да су се држава и претходне власти показале врло неодговорне према својим грађанима, а посебно према онима који су рашчишћавали порушена постројења у којима су биле велике количине токсичних материја и за које нију били организовани систематски прегледи.

Младим научницима, сматра Грујић, држава треба да помогне да анализом ранијих анализа и садашње ситуације припреме докторате и научне радове који ће бити математички тачно процењени и који ће моћи да докажу шта нам се у ствари десило.

„Не можете причати о тужби, ако немате научне податке. Једино тако можемо са озбиљном студијом да изађемо пред свет, а у крајњем случају дугујемо свима истину о томе шта су нам урадили„, рекла је Грујичић.

Она каже да, ако је тачан податак да је највећа стопа оболевања од малигних болести код деце у Србији, јачи доказ од тога и није потребан.

„Наравно да то треба проверити, али подаци Института за јавно здравље су врло значајни јер могу да укажу на то шта се дешавало. Оно што је нелогично јесте, одакле 2005. и 2006. велики скок у обољевању од леукемије лимфова, о чему говори професор Чикарић, захваљујући којем сам и сама почела више да истражујем о томе„, напомиње Грујић.

На питање шта ће бити следећи кораци када се утврде последице бомбардовања, она одговара да би „ако се докаже да се бомбардовање одразило на здравље становништва и повећало број малигних болести, аутоимуних болести и стерилитета, правни тим могао нешто да предузме“.

„Неки суд је сигурно надлежан. Ако не можемо да тужимо НАТО, можда можемо Америку, Немачку, Велику Британију, Француску, јер је јако ружно то што су урадили и ми то не смемо да заборавимо„, рекла је Грујић.