Случај Бута све више политички обојен

Руски бизнисмен Виктор Бут, који се налази у тајланском затвору, нашао се у центру обрачуна тајландских политичара. Опозиција оптужује власти земље за покушаје да искористе Бута ради свођења рачуна са политичким опонентима.
 

Захухтава се сканал око посете једног од најближих сарадника премијера руском грађанину у затвору, до чега је дошло у априлу. Како уверавају опозициони кругови, посетилац је наговестио Виктору Буту да постоји могућност нагодбе са владом. У замену за повратак у Русију предложено му је да лажно сведочи о умешаности бившег премијера Тајланда у задржавање авиона са нелегалним теретом оружја у децембру 2009. године. Одлука Апелационог суда Тајланда о изручењу бизнисмена у САД, како самтра опозиција, била је казна за одбијање.
 

Писталице одстрањеног премијера негодују због дејстава власти и траже истрагу. Критици се прикључила и Партија нове политике, која често иступа као савезник актуелне владе. Она је позвала да се у потпуности пројасни ситуација, како се не би нанела штета односима између Тајланда и Русије.

У суботу су Виктора Бута у затвору посетили чланови парламентарне комисије за међународне послове. Ипак они су одбили да објављују детаље разговора до заседања комисије у среду. Зна се само то да је Виктор Бут предао посланицима обраћање парламенту Тајланда са молбом да се размотри његов случај са тачке гледишта праведности одлуке суда и уставности његовог хапшења и држања у затвору.
 

Ови догађаји су додали додатну политчку обојеност случају Виктора Бута. На изворима су стајали судски органи САД који су отужили бизнисмена за подршку тероризму и трговину оружјем. Ипак од тренутка хапшења у марту 2008. године нису успели да пруже доказе кривице. На то и подсећа у нашем програму председник Института за стратешке оцене Александар Коновалов.

Случај Бута врло је исполитизован. Првобитно је таландски суд донео одлуку да се одбије изручење овог човека Америци. Зашто Америка толико жели да га добије у своје руке? Зато што сматра Бута и његову компанију умешаним у превоз оружја на места где не би требало возити наоружање. Компанија је транспортна, она једноставно продаје услуге. Али Американци га упорно називају једним од највећих трговаца наоружањем на светским тржиштима.
 

Ипак се чини да свака заинтересована страна намерава да извуче из случаја максималне дивиденде. Амерички интерес ће постати јасан ако се узме у обзир да је Бутова компанија активно сарађивала са САД пред упад у Ирак. По свему судећи, поставља се циљ да се не одпусти објављивање појединих страна овакве сарадње.