Руска књижевност - испоручилац неклониране робе

Стручњацима предстоји још да резимирају резултате 23. Московског међународног сајма књига, који се завршио 6. септембра. Скоро двеста издавачких кућа из разних земаља света представили су своју књижевност и литературу. Наравно, већином су то руски издавачи. Шта од рускофонске књижне продукције може да заинтересује стане читаоце?
 

Питање није пусто, јер 2011. године Русија ће бити почасни гост Лондонског сајма књига, а годину дана касније почасни гост у САД. Зато су учесници Међународног салона, дискусионе платформе први пут формиране на московском сајму, разматрали управо проблеме популаризације руске књижевности на страном тржишту, између осталог на енглеском језику. Како је рекао писац Дмитриј Биков, треба предузети нагли и масовни излазак у књижевни свет на енглеском. И савремена руска књижевност има чиме да привуче овај свет, сматра Дмитриј Биков.

У читавом свету успостављен је маркетиншки прилаз књижевности, каже писац, ако је нешто имало успех, појављују се небројени клонови. У том смислу Русија као земља у којој ни једна маркетиншка стратегија не фукционише, још може да се прихвата као испоручилац свеже робе, неклониране, непредвидиве. Савремена руска књижевност је поштена књижевност, протестна, за шта на Западу увек постоји потражња.
 

Ипак живот показује, и то је у Москви потврдио британски преводилац Оливер Ред, да од читавог скупа врло занимљиве прозе написане у Русији у овом веку, британски издавачи данас нуде само детективске романе Бориса Акуњина, фантастику Сергеја Лукјањенка и култног сатиричара Виктора Пељевина. Оливер Реди је један од малобројних који преводе интелектуалну прозу Владимира Шарова, Германа Садулајева, Алексеја Слаповског, Александра Иличевског.

Писци који су се појавили 90-их година, после краха совјетске империје, каже британски преводилац, прихватили су искуство не само новог живота своје земље, већ и искуство великих писаца 20. века, Андреја Платонова, на пример. Такав рад-размишљање са њихове стране лично мене врло занима. Русија заузима посебно место у интелектуалном животу Енглеза, наставља Оливер Реди. Сви наши главни писци пре или касније обраћају се руским и труде се да нешто схвате преко њих. Руси су у многоме отишли даље од нас.
 

Управо зато неки упечатљиви роман о будућности, ако се такав појави у руској књижевности, може да произведе одушевљење на предстојећем Лондонском сајму књига. Тако сматра познати књижевни критичар Лав Данилкин и подсећа на чињеницу:

1961. године је постојала таква књижица због које су се Енглеизи буквално давили у редовима. То се дешавало на привредном сајму где је донета књига првог космонаута Земље Јурија Гагарина Пут ка звездама. Руски, наставља критичар, често уписују у историју некакву страну визију будућности, посебно често се то дешавало у 20. веку. И зашто да се не деси у 21. веку?
 

Између осталог, преко 60% назива књига које се објављују у Русији уопште нису ни фантастика ни белетристика, већ научна и образовна литература, подсећа директор издавачке куће Руска политичка екциклопедија Андреј Сорокин.

Интересовање за нас постоји, за онај интелектуални потецнијал који се у нашој земљи још очувао, сматра издавач. Огроман број европских, америчких универзитета испуњен је исељеницима из Русије, они успешно предају, пишу на енглеском књиге, које су заиста тражене.

Ипак задовољство од односа према савременој руској књижевности и од ситуације о распрострањености руских књига у инсотранству не постоји ни код Руса, ни код страних стручњака. Истина, називају се разни разлози. Ево на пример мишљења књижевног агента из Велике Британије Шимуса Мерфија.

Узрок није у томе што енглески читаоци не желе ништа да знају осим ситуације у Чеченији или живота олигарха. Они много тога не знају о Русији, зато што податке углавном узимају из новина. Проблем је у одсуству информација о књигама и у техници популаризације.
 

Директор руске литерарне агенције Синопсис Наталија Сањина види ипак озбиљне проблеме и у раду самих страних издавача.

Када сам летос била у Америци, каже Наталија, мени су неки издавачи говорили: А зашто да приређујемо сајмове књига? Имамо сада 3-4 велика дистрибутера и 4 велике издавачке куће, тачније све је ту. Чему сајам? - Закључак Наталије Сањине из тог посматрања је следећи: Нема размене, нема нових пројеката, зато што се одабир врши на нивоу 3-4 компаније.
 

Ово су главна питања коjа су разматрали руски и страни учесници Међународног салона, организованог у дане Московског међународног сајма књига.