Летонија одобрила нацрт закона о додели нацистима статус ратних ветерана

Летонски парламент је у другом читању одобрио нацрт закона о додели статуса учесника Другог светског рата ветеранима који су се борили са обе стране фронта, саопштио је за РИА Новости президијум парламента.

У коментару се наводи да је циљ овог корака признавање заслуга летонских грађана који су учествовали у овом сукобу, без обзира на то за кога су се борили: нацистичку Немачку и њене савезнике или СССР.

„Планира се да се као учесници Другог светског рата признају они који су на дан 17. јуна 1940. године били држављани Летоније или су законски дошли у стално место боравка у републици“, рекли су у президијуму.

Статус учесника Другог светског рата биће одбијен представницима националсоцијалистичке партије нацистичке Немачке, њених паравојних структура, тајне полиције и служби безбедности. Ово се односи и на оне који су осуђени за злочине против човечности, као и агенте КГБ СССР-а и ЛССР. Међутим, то се не односи на оне који су током совјетског периода радили на административно-економским пословима и функцијама везаних за планирање и финансије.

Парламент још мора да размотри овај закон у трећем читању.

У Летонији живи неколико хиљада учесника Другог светског рата који су се борили са стране Црвене армије и са стране летонске легије Вафен СС.

Летонску СС легију створила је команда нацистичке Немачке током Другог светског рата на подручју окупиране Летоније од две гренадирске дивизије. Рајхсфорер СС Хенрих Химлер је 24. марта 1943. издао наређење којим се прецизира концепт „летонске легије“ као опште дефиниције за Летонце који служе у свим летонским војним формацијама Вафен СС, укључујући полицијске батаљоне. Укупно је у редовима летонске легије било око 150 хиљада војника.

Сваке године 16. марта у Риги се одржава шетња бивших учесника летонске СС легије и њихових присталица. У догађају који изазива незадовољство и огорчење антифашистичких организација широм света, обично учествује неколико стотина људи.