Срби на просторима бившег СССР

Владислав Гулјевич, Фонд стратешке културе:

Најактивнија српска организација у Заједници Независних Држава (ЗНД) данас је Уједињена српска дијаспора Евроазије (УСДЕА), регистрована на Украјини (град Дњепропетровск). Она одржава контакте са Србима у свим земљама бившег СССР. УСДЕА је структура, која етнички није уско усмерена, већ је целовита друштвена организација, која отворено изражава своје политичке погледе. Њен идеолог и инспиратор је заслужени представник Српске академије наука, академик Веселин Ђуретић. Чланови УСДЕА активно учествују на фестивалима „Руско слово“ на Криму, на научним конференцијама Руског института славистике и балканистике, посвећеним српској проблематици, у политичким и друштвеним акцијама на територији Украјине. УСДЕА данас покреће иницијативу у правцу консолидовања свих Срба ЗНД у јединствени организам. Филијале УСДЕА постоје у преко десет области Украјине, поред осталог и у Лавовској области.

Руководилац УСДЕА Драган Станојевић је опуномоћени амбасадор владе Републике Српска Крајина у изгнанству. За време своје кратке државности Српска Крајина, коју је разбила хрватска армија уз подршку армија Западне коалиције, имала је тројицу председника – Милана Бабића, Милана Мартића и Горана Хаџића: сву тројицу је Хашки трибунал оптужио укупно по неколико десетина тачака. Након хапшења Милан Бабић је признао све оптужбе, које су му стављене на терет, и он је осуђен на 13 година робије, али је 2006. године извршио, бар тако тврде, самоубиство (руски експерт за међународно право Александар Мезјајев) сматра да су Бабића убили. Милан Мартић је осуђен на 35 година затвора и сада казну издржава у Естонији, која је у покушају да се додвори Западу, гостопримљиво отворила врата М.Мартићу у једном од својих казамата. За Гораном Хаџићем је расписана потерница 2004. године, и за његово хапшење одређена је награда у висини од 250 хиљада евра.

Познато је да се на Западу лобирањем баве практично све дијаспоре. Најутицајније дијаспоре у САД су јеврејска, јерменска, индијска, турска, грчка и пољска. У Немачкој – јеврејска и турска. Истовремено, администрација Бориса Тадића, која зависи од Европске уније и САД, изражава заинтересованост само за Србе који живе у земљама Запада, сасвим заборављајући на своје земљаке у Заједници Независних Држава. И не чуди што је међу члановима управе регистрованог у САД Конгреса српског јединства америчких сенатора за ред више него самих Срба: тај орган је основан специјално ради контроле процеса, који се одвијају у српској заједници. Конгрес српског јединства је организација, пре свега, политичка, и труди се да смањи не само бројност, него и историјску улогу и политички континуитет српске дијаспоре у земљама бившег СССР.

Историјски подаци сведоче, да су се први српски посланици појавили у Малорусији 1751. године. По указу Јелизавете Петрове утемељене су територијално-административне јединице Нова Србија (на територији Кировоградске области) и Славеносрбија (Луганска област), које су имале важан стратешки значај. Нова Србија налазила се на путу најезде кримских татара на њиховој омиљеној маршрути, а такође је представљала значајан мостобран за пребацивање руске војске на југ, на Крим. Касније се број добровољачких српских досељеника повећавао, што се одразило и на топонимику ових региона, у којима су и до дан-данас очувана српска имена насеља – Црна Гора, Панчево, Турија. И данас известан број становника тих региона памти своје српско порекло, иако практично међу њима нема оних који памте и српски језик.

По подацима Министарства дијаспоре Србије, бројност српске дијаспоре у свету износи (4 945 350) четири милиона, деветсточетрдесетпет хиљада и триста педесет људи, или око 40 процената свих Срба. Према томе, српска дијаспора је потенцијално веома утицајна полуга за утицај на спољну политику земаља њиховог боравка. Према српском „Закону о дијспори и Србима у региону“ представници српске дијаспоре имају право да буду бирани у Парламент дијаспоре, који учествује у разради стратегије сарадње српске дијаспоре са Српском државом, да активно сарађује са органима државне власти – Министарством дијаспоре и администрацијом председника Србије. У раду Парламента дијаспоре такође учествују представници Српске православне цркве, Академије наука Србије, а делатност Парламента дијаспоре активно прате радио и телевизија Србије. У „Закону о дијаспори и Србима у региону“ дефинисан је број места, која добијају представници дијаспоре из одређених земаља, али није дефинисан и јасан механизам формирања такве прерасподеле мандата. У тексту закона одређене су земље, и квота места, за представнике датих земаља, тојест, дате квоте места фиксиране су у закону на сталној основи.

За заступање интереса српске дијаспоре три државе – Русије, Украјине и Белорусије – остављено је само једно место у Парламенту дијаспоре. И у таквом односу снага, српска дијаспора Русије, Украјине и Белорусије, у лику једног представника, неће имати подршку за своје иницијативе и пројекте, нити пак може ефикасно утицати на доношење одлука и бранити интересе представника српске дијаспоре на просторима ЗНД. У укупном броју од 45 места у Парламенту дијаспоре највише мандата припало је САД и Немачкој – по четири делегата, Аустрији, Швајцарској и Аустралији (заједно са Новим Зеландом) по три делегата, Канади, Француској и Великој Британији (заједно са Северном Ирском) и Шведском – по два делегата.

Према том закону, српска дијаспора, која живи у Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, Црној Гори, Македонији, Албанији, Мађарској и Румунији, добија регионални статус, али при том у Парламенту дијаспоре њих заступа само по један представник из сваке земље. Само на територији Босне и Херцеговине живи преко милион и 300 хиљада Срба, што чини око 26,28 процената од укупног броја српске дијаспоре у свету. Зато о реалној законској заштити права дијаспоре и пропорционалном механизму прерасподеле представника у Парламенту дијаспоре, у зависности од бројностги дијаспоре ове или оне земље, на жалост, не можемо говорити.

Према подацима Министарства дијаспоре Србије у Русији има 50 хиљада Срба, на Украјини и у Белорусији по 750 људи. Према подацима Међународне организације „Уједињена српска дијаспора Европе и Азије“ Срба (само оних који имамју српско држављанство и који су званично региостровани) у Русији има око 80 хиљада, а на Украјини – 1500.

Министарство дијаспоре Србије није чак иницирало било каква истраживаља у циљу евидентирања свих етничких Срба, који живе у разним земљама света, иако је потреба за таквим истраживањима неопходна. Највероватније је да подаци, које даје Министарство дијаспоре о бројности дијаспоре у САД (875 хиљада људи), Немачкој (800 хиљада људи), Аустрији (300 хиљада људи), Швајцарској (200 хиљада), Француској и Шведској (по 110 хиљада), Великој Британији - 80 хиљада), а такође број места из тих земаља у Парламенту дијаспоре, сасвим одговара чиновницима у Београду.

Такав механизам прерасподеле мандата у првом реду одговара оним политичким снагама у Србији, које су присталице евроатлантских интеграција земље. Покушаји УСДЕА да утиче на процес консолидације Срба у иностраснству, и да их подсете на челну улогу источног вектора спољне политике Србије, наилазе на моћни информативни отпор, и то не само од стране западних медија. Украјинске националистичке партије прећутно третирају Србе као своје политичке непријатеље. И до дана данашњег Срби наУкрајини и представници националистичког блока на различитим су странама барикада.

„На небу је Бог, а на земљи – Русија!“ – говорили су Срби у царско време. „Нас и Руса триста милиона!“ – говорили су Срби у совјетско време. Те изреке Србима не могу опростити многи.