Обиљежено 17 година од страдања Срба у Mедачком џепу

У Цркви светог Марка у Београду данас је служен данас парастос поводом 17 година од страдања Срба у нападу хрватске војске на Медачки џеп код Госпића 1993. године.

Предсједник Документационо-информативног центра "Веритас" Саво Штрбац рекао је да су судови у Хрватској спремни да, како они наводе, ''због неких виших интереса'' починице ратних злочина награде, а не да кажњавају.

"Убијени су Срби који су тамо живјели, у својим кућама, на њиховим огњиштима", рекао је Штрбац новинарима након парастоса који је организовало Удружење породица несталих и погинулиг лица у Крајини и Хрватској.

Након изненадног напада на српска подвелебитска села Читлук, Дивосело и Почитељ, која су се већ 18 мјесеци налазила под заштитом УН, хрватска војска је пљачкала, палила, рушила куће, убијала и масакрирала српске цивиле, војнике и милиционере, а сва три села су сравњена по принципу "спржене земље".

Према саопштењу Документационо-информативног центра "Веритас", од пронађених посмртних остатака 84 лица, осам је остало неидентификовано, док се још трага за четворицом.

Хашки трибунал је у јулу 2001. године подигао оптужницу против хрватских генерала Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца за ове злочине, али је Бобетко умро 2003. године, док су предмети против Адемија и Норца пребачени хрватском правосуђу.

Норац је у Хрватској осуђен на минималну казну од седам година затвора за неспречавање,подржавање и охрабривање убистава четири цивила ипљачкање имовине те убијање једног и мучење другог ратног заробљеника, док је Адеми ослобођен оптужби.

Наводећи да је при одлучивању о казни, хрватски суд као олакшавајуће околности за Норцу навео "младост и животно неискуство у амбијенту домољубивих заноса", Веритас оцјењује да је тиме послата јасна порука да ће злочин ако доприноси "вишим" циљевима бити допуштен.

У овом нападу, према Веритасовим подацима, страдало је 88 Срба: 46 војника, шест милиционера и 36 цивила, од којих 26 старијих од 60 година, а међу њима и 17 жена.

У тој акцији рањеника уопште није било, а на тијелима жртава биле су примијетне и разбијене лобање и многобројне прострелне ране из непосредне близине, што упућује на закључак да је ријеч о систематском убијању заробљених и рањених.

Припадници УНПРОФОР-а су се први пут умијешали и након тродневних борби са хрватском војском и полицијом, по уласку у "Медачки џеп", могли су да константују да у тим селима више нема знакова живота, ни људи, ни животиња и да је "разарање потпуно, систематско и намјерно".

Припадници УНПРОФОР-а су, након што су у директној борби ушли у ово подручје, извукли још 18 лешева, од којих је већина била измасакрирана /одсјечени поједини дијелови тијела/ или запаљени /за живота бацани у ватру/.

У мају 2000. године хашки истражиоци проналазе и нове доказе о злочину у Медачком џепу - 11 тијела скривених у септичкој јами у некад српском дијелу Госпића, од којих је шест идентификовано ДНК-а методом.