„Чобански дани” без чобаница

Косјерић – Све се, ваљда у складу с временом, променило на „Чобанским данима”, који су минулог викенда, 27. пут, одржани у Косјерићу. Било је овде и песме изворне, и народне ношње, некадашњих јела и давнашњих чобанских игара, али и рокера, турбофолка, брзе хране и још бржих џипова. Свега, осим оваца и правих чобана. Тако се за безмало три деценије постојања ова смотра од сасвим изворне, сеоске, преобразила у градску којој садашњи назив све мање приличи.
И укуси су баш поделили генерације.

Кад је прве вечери, у петак, свирао „Ван Гог” неколико хиљада младих дошли су да чују ту свирку. Тако је било и у суботу, кад је певала „Грандова” звезда Славица Ћуктераш. Али у недељу, главног саборског дана (некад најпосећенијег), изворни садржаји привукли су свега неколико стотина људи, углавном старијег света. Младе Косјерићане је у то време, док је трајало вишесатно појање сеоских певачких група, више привлачило доконисање за столовима кафића у главној улици.

Нешто занимљивије, за све генерације, биле су чобанске спортске игре, на ливади крај Скрапежа. По највећој врућини, без икаквог хлада за такмичаре и посматраче, своју снагу приказивали су момци из села овог краја, али и снагатори из других градова који су редовни учесници оваквих надметања. Најбољи је, као и прошле године, био Јован Ђукић, прави атлета из Горњег Милановца, иначе државни првак у бацању копља. Победио је на овој „чобанијади“ у скоку увис из места (131 цм) и удаљ из места (3,17 м), а био други у бацању камена с рамена (10,14 м), где га је надмашио домаћи такмичар Жељко Марковић (10,40 м). У превлачењу дрвене мотке зване клипак непобедив је био Љубисав Максимовић из Шапца, а екипно такмичење у надвлачењу конопца протекло је у знаку кршних делија из ужичког села Рибашевина.

У избору за лепотицу „Чобанских дана“, како је неко смислио ново име за најлепшу чобаницу, у конкуренцији 14 девојака победила је млада Јована Никитовић из Злакусе код Ужица. Овој девојци је свега 16 лета, тек је основну завршила и економску уписала и, како рече, глума јој је хоби, а овце, наравно, не чува. За Јованину прву пратиљу изабрана је Јелица Ђуровић из Косјерића, а друга је Тања Богићевић из Пожеге.

Највећи део главног саборског дана протекао је у изворном певању, које је, стојећи на једној ливади, сатима пратила тек која стотина најупорнијих.