Увозили и алергију

ПОСТОЈЕ неки непромишљени потези из прошлости који нас данас много коштају. Један од њих је узгајање канадских топола, које су увезене шездесетих година прошлог века, и које су међу највећим кривцима што око 70.000 суграђана муку муче са алергијама у ово доба године.

Како нам је објаснио председник Еколошког покрета Београда Душан Рашета, својевремено је ова врста дрвета увезена за потребе индустрије целулозе и папира.

- Ово дрво је захвално јер брзо расте - објашњава Рашета.- Сади се поред речних обала јер му прија вода. Позитивно је и то што "везује" обалу јер спречава њено одроњавање. Али, ово дрво има и много негативних особина.

Рашета подсећа да никад није виђено да птице направе гнездо у крошњи овог дрвета. У доба цветања прозиводи такозване маце, које код многих суграђана изазивају алергијске реакције.

- Ако већ неко мора да сади овакво дрвеће, онда би то морао да ради далеко од насеља - додаје Рашета.- То је разлог зашто ће Еколошки покрет Београда покренути акцију да се забрани садња топола, пре свега у насељима и на њиховим ободима. Следећи корак би био потпуна замена ове врсте дрвета неким другим врстама.

СОМЧИЋИ
Помињући биљне и животињске врсте које смо увезли на нашу штету, Рашета посебно издваја америчког патуљастог сомчића, који је настанио наше реке и језера.
- Он је прождрљив, необично плодан и осим човека нема непријатеља - каже Рашета. - Сада се намножио, а једе икру и млађ других племенитих риба, правећи непоправљиву штету.

АМБРОЗИЈА
Незнање нас некада пуно кошта, а Рашета издваја пример амброзије која у јесење доба изазива бројне алергијске реакције.
- Поједини Београђани амброзију гаје као украсно биље - објашњава Рашета.- То је плод чистог незнања. Подсећам, ова биљка личи на дивљи першун.