Овлашћења јавног нотара

У судове грађани не долазе само кад туже или су тужена страна, већ и да овере уговор, прибаве неку потврду и ради сличних послова које се у свету завршавају код нотара, односно јавних бележника. Код нас нотара још нема, али обавеза да се домаћи прописи ускладе са правом Европске уније подразумева и увођење бележника у наш правни систем.

Последњих година то су учиниле Словенија, Хрватска, Република Српска, Мађарска, тако да нотара нема једино код нас и у Албанији, примећује др Милена Трговчевић-Прокић која је недавно објавила студију „Овлашћења јавног бележника”.

Шта заправо раде јавни бележници? Реч је о носиоцима јавних функција којима држава даје овлашћење да службено оверавају грађанскоправне документе као што су уговори, тестаменти, поклони, подела имовине, разне потврде и јавноправне изјаве или документа из поверилачко-дужничког односа.

– Домен рада бележника су правосудни послови који обухватају несудеће, неспорне предмете тамо где судија учествује у стварању права која још нису постала спорна и који даје упутства странкама како би њихов правни посао био у складу са законом. То су овере уговора о доживотном издржавању, уговора о расподели имовине за живота, тестамент, разне овере изјава, што спада у домен администрације, дакле оно што раде службеници на оверама. Разлика је у томе што јавни бележник и саставља такве уговоре. Могао би, рецимо, да сачини уговор о купопродаји, али и да га овери. Код уговора о кредиту, финансирању станова и слично, сем што би састављао, бележник би уговор уписивао и у земљишну књигу, дакле предузимао радње ради реализације уговора. Сви ти послови обављали би се на једном месту и брже него до сада – каже за „Политику” др Трговчевић-Прокић. Увођење нотара значило би пре свега растерећење за судство, јер статистика показује да се више од трећине судија и готово половина чиновничког апарата баве пословима који би убудуће могли да се пренесу у надлежност јавних бележника, каже наша саговорница.

Изузимањем дела досадашњих послова, адвокатура и судство остају без дела прихода што би могло изазвати и отпоре.

– Отпора је било и када су у Краљевини Југославији уведени нотари, али и у другим земљама транзиције било је негодовања адвоката. Уједно смањује се приход и од судских такса – наводи саговорница и каже да су нека законодавства, да би избегла отпоре, оставила алтернативна решења. У Македонији, рецимо, уговор о доживотном издржавању, сем бележника, може да сачини и адвокат, али оверава га бележник.

На питање ко ће убудуће моћи да се бави нотарским послом Трговчевић-Прокић наводи да ће, сем завршеног правног факултета, радног искуства, положеног правосудног испита, бити неопходан и јавнобележнички испит што ће уредити будући закон. Мада на неким правним факултетима код нас постоје специјалистички курсеви које су поједини правници и адвокати завршили, интересенти ће тек морати да полажу јавнобележнички испит. У свету се то сматра елитном професијом, а у Шпанији, после дипломе, правници се пет година припремају за тај посао.

За разлику од адвоката који заступа свог клијента, бележник је стручни повереник свих странака који се пред њим нађу. Он зато мора да буде непристрастан, да заступа јавни интерес и обезбеђује сигурност правног промета. На тај начин умањује могућност накнадних судских спорова. У многим западним земљама бележник је незаобилазна фигура у бракоразводним парницама, јер саставља попис имовине, односно акта о њеној расподели која прилаже суду уз тужбу за развод брака. По правилу, један нотар се бира на 40.000 становника. Колико ће бележника бити, као и друге детаље прописаће закон који се очекује до краја године.

– Пут увођења јавних бележника у основи је дуг, потребно је време да се изаберу и обуче за тај посао. Сем професионалних, бележник мора да има и високе моралне вредности. Будући закон би требало посебно да уреди и ко се бира за нотара, а то је и најважније, јер углед једне професије зависи од људи – каже др Прокић и процењује да је, после доношења закона потребно најмање годину дана да нотари почну да раде.

Саговорница наводи позитивна искуства земаља које су нотаре увеле, јер судство растерећено дела посла може ефикасније да се бави осталим предметима.

У Федерацији БиХ, међутим, закон је донет пре неколико година, нотари функционишу од маја, али грађани се већ жале да су им тарифе неупоредиво скупље од судских и адвокатских, као и да дуже чекају да обаве посао, јер бележника нема довољно.

– У наш правни систем бележништво треба уводити опрезно и поступно уважавајући искуства других земаља. Мислим да је најважније ићи степеницу по степеницу и не дати јавном бележнику сва овлашћења одједном. Рецимо, Хрватска није на почетку уговоре о расподели имовине за живота и уговор о доживотном издржавању препустила бележницима, али нешто касније то је учињено законом о наслеђивању. Мислим да је потребно да се функција нотара развија постепено, а касније обим надлежности проширује – каже ова судија Петог суда у Београду и напомиње да увођење бележничке делатности подразумева и промену низа других закона.