САД у Авганистану стају на вијетнамске грабуље

Американци у Авганистану не само да су рушили, већ су и стварали. Ова мисао назире се у управо објављеном интервјуу са командантом савезних трупа ИСАФ у Авганистану Дејвидом Петреусом на сајту Шпигел-Онлајн. Као заслугу они могу себи да припишу хиљаде километара изграђених путева, медицинске пунктове. Али локални становници, једи се генерал, учињена добра дела из неког разлога не цене превише. Као вуци: они све на шуму гледе, а ови на талибане.
 

Петреус означава још један важан разлог из којих трупама НАТО-а никако не полази за руком да умире Авганистан. Испоставља се да је дуго снабдевање било недовољно. Сада је овај пропуст уклоњен. Американци су појачани и трупама од 30 хиљада људи, и наоружањем, и новцем. Истина не зна се зашто је управо у периоду увећања моћи ИСАФ поднео невиђене губитке у живој сили за читав период рата. Генерал у сваком случају дати феномен не објашњава. Он је имао тешкоћа и да одговори зашто војна обавештајна служба скоро 10 година тумара у мраку. Није ваљда зато што се без аборигена задатак не може решити, а ослањати се на њих ствар је неопуздана? У интервјуу са Петреусом провирује признање: постоји ризик да одреди авганистанске полиције које су припремили западни инструктори могу да узму и да се преметну неком герилском командиру или чак нарко барону.
 

Борба против корупције у структурама авганистанске валсти може да баци у очај најпрекаљеније војнике. Када генерал набраја који број од шефова полиције, војних начелника, до губернатора, судија, доспева иза решетака због разуздане корупције, појављује се бојазан: само да земља не урони у још већу пучину безвлашћа. Ко ће руководити ако све начелнике пошаљу у затвор? Новинари који су водили интервју праведно констатују: Карзај би требало да крене од своје породице. И јасно је зашто талибани не желе да преговарају са трулим режимом.
 

Мишљење немачког политиколога, професора доктора Нирмана Пеха, до недавно шефа спољнополитичке фракције странке Левих у бундестагу.
 

Из тога постаје јасно да у Авганистану траже исто решење као у Ираку. Да ће боравити тамо толико дуго док стабилно не утврде прозападну владу, која ће уз америчку помоћ моћи сама себе да подржава. Један немачки генерал рекао ми је недавно: ми ћемо се задржати у Авганистану дуже, зато што морамо да стабилизујемо владу и обучимо војнике. Сада се предузима покушај да се затражи слање нових трупа, како би се достигла свеопшта надмоћ у земљи. Све то трајаће још дуги низ година.
 

Изгледа да Авганистан није једни циљ САД у региону. Наш експерт то потврђује.
 

Реч је на крају крајева о Ирану. У Ирану остаје једина влада која се супротставља американцима. А све околне владе од Саудијске Арабије до Кувајта, Ирака и Авганистана су прозападне. Укључујући Пакистан. Недостајао је само Иран. Проблем нуклеарног оружја у последње време избио је у први план. Реч је о смени режима, утврђивању владе по узору на Маликија у Ираку или Карзаја у Авганистану.
 

Американци очигледно нису извукли поуку из вијетнамског рата. Тадашњи министар одбране Макнамара констатовао је у својој књизи: чак армије САД, Енглеске или Француске са најсавршенијим наоружањем не мгоу да победе народне устанке, партизанске ратове. Може се добити једна или друга битка, убити мноштво људи, али на крају финале ће бити исто као и у Ираку. Може се задржавати тамо бескрајно дуго са својом војном надмоћи. Војним средствима рат се не може добити, то су они сада схватили. Сада је реч само о очувању образа у условима постепеног повлачења трупа.
 

Западни војници у Авганистану схватају то боље од других. Мада више воле да о томе ћуте. Исти тај Петреус на конкретно питање о борбеној способности авганистанске армије извлачио се како је знао и умео. Наводно, способности постоје, остало је да се развијају. Да ли је то реална нада? Генерал је нашао за сходно да искористи дипломатску увијеност: ако, наводно, пође за руком да се смањи интензитет оружаних конфликата до локалног нивоа, тада ће авганистанска армија моћи да заштити становништво. Тако сматра и Пентагон. А ако не пође за руком? За сада у сваком случају не полази. И где су основе да се рачуна на нешто друго овог пута?