Олимпијски час: прво искуство

Брже, више, јаче! О томе да је то олимпијска девиза прваци могу да чују први пут. Међутим, ускоро ће ђаци о олимпијском покрету знати све или скоро све. У оквиру програма МОК „Систем олимпијског образовања „Сочи-2014" у Русији је започет пројекат „Олимпијски час".

Управо због његовог развоја појавио се и конкурс „Олимпијски учитељ". Још није касно за учествовање у њему: пријава се може поднети до 25. септембра на сајту „Сочи-2014". За конкурс се примају планови часова, сценарија ванразредних и ваншколских мера, усмерених на ширење олимпијских идеала. Становници црноморског Сочија-престонице зимске Олимпијаде-2014, су наравно, међу учесницима. Тако наставница нижих разреда гимназије бр. 8 Миајн Кочкоњан на конкурс није послала само сценарио свог „олимпијског часа", већ га је и одржала у првом разреду позвавши и ученике старијих разреда.

Знатижељни малишани нису случајно били распоређени у петорке: њихов први олимпијски час посвећен је симболици Олимпијаде, а почео јеод познатих олимпијских кругова. С тим који континент означава сваки од њих разабрали су се прилично брзо, а питање зашто су кругови распоређени на белој позадини изазвало је озбиљне потешкоће. Показало се да је чак и сналажљиви одговор „да би се кругови боље видели" нетачан." „Бела боја означава примирје: од давнина је Олимпијада уједињавала све народе и сви ратови су се обустављали за време игара," притекли су им у помоћ ученици саријих разреда. Миајн Кочкоњан је „Гласу Русије" испричала како се у школи упознају с олимпијском темом.

Тема Олимпијаде код нас представља лајт-мотив. Одавно разговарамо о томе са децом: понекад узмемо неки минут од часа, а понекад и сав час одељенске заједнице. За конкурс имам презентацију на тему историје настанка олимпијских игара, али она треба да се адаптира за сваки разред. Данас смо учили симболику, али је пројекат у принципу врло обиман: у њему ће се проучавати све што се тиче олимпијских игара. А што је главно, деца ће се ангажовати за спорт. И родитељима говоримо о томе, и наравно, и ја треба да пружим пример ученицима.

Најбољи одмор је, као што се зна, промена занимања. Зато, наоружавши се маказама, првачићи почињу да секу олимпијске кругове од папира у боји, а кад заврше апликацију, детаљно анализирају амблем „Сочи-2014". Заједно с учитељицом, деца су се сетила свих зимских такмичења, укључујући и параолимпијске, а пред крај су сложно, поцкупкујући, отпевали „Химну Олимпијаде Сочи-2014"...

Првацима је још теже да дају интервју него да уче. Међутим, неки су се одважили. Аљоша Вихрестов, Денис Чесноков и Дама Самани су признали да нису могли да претпоставе да зимских олимпијских спортова има читавих петнаест, а још су испричали „Гласу Русије" нешто о томе шта их у спорту привлачи.

Често играм фудбал с дечацима у дворишту... Све време тренирам, идем у теретану и желим да се бавим биатлоном... Изабрала сам тенис. Свиђа ми се да бацам лоптице и скупљам - ко ће више!

Петак Подорога Данило, који не само да чита о историји олимпијског покрета, већ гледа и емисије „Пословни интереси летовалишта" и „Град 2014" је озбиљнији саговорник...

Од Олимпијаде очекујем само добро и за њу се врло темељно припремам. Не желим да је гледам на телевизији - желим да будем тамо, на стадиону. Занимљив ми је карлинг, скијање, сноубординг и санкање, зато што то нису само такмичења у којима је битна брзина и вештина, већ и издржљивост. Ево, скијање: треба престићи супарнике, маневрисати, и што је главно, не излетети са трасе. А карлинг је билијар на леду. Треба убацити пак у центар обележене зоне, узимајући у обзир снагу, растојање, брзину и време - у принципу каоу математици.

Иако је амбасадор Сочи-2014, добитник олимпијске награде за боб-слеј Алексеј Војевода, ван конкурса, такође је одржао свој олимпијски час у једној од школа у Сочију.

„Прво сам био збуњен," рекао је у интервјуу за „Глас Русије" позамашни спортиста. „Деца су најсложенија публика. Али испоставило се да се могу заинтересовати и драгоцено је то како те после гледају. Цртао сам им боб, објашњавао сам да у боб-слеју постоји пилот, постоји онај који даје убрзање, радимо заједно и од тога како се разумемо зависи како идемо. Дакле, шта главно у животу? Вера у себе, у људе, пријатељство и међусобна помоћ.

Ако деца постану сложнија, сигурнија у себе, боља, значи да олимпијски час није узалуд одржан. Могуће је да ће се у свим руским школама ускоро појавити нови предмет.