Лед позива на сарадњу

Обнављање интересовања према Арктику је искључива заслуга Русије. Покушаји  да се  скрене пажња светске јавности на проблеме Севера су били стално предузимани. Међутим,  све је кренуло тек после тога, када је Москва 2008. године објавила своју арктичку стратегију. То су признали западни политичари који су ове недеље учествовали у Московском арктичком форуму.
 

Арктик је увек био посебна зона. Тај регион је ван државних граница, тамо је забрањено имати војне базе, а борбеним авионима да лете над његовом територијом. Међутим, бродови у последње време све чешће плове. Глечери се брзо топе - за 5 година, судећи по фотографијама са сателита, они су постали двоструко мањи. У томе има  и позитивних страна - могућност да се релативно лако вади нафта и гас - и опасности - нико тачно не зна како ће нагло отпљавање утицати на Земљу.
 

На поларне територије поред Русије претендују Канада, Данска, Норвешка и САД. Приоритете Москве је огласио Владимир Путин. Арктик је зона мира и сарадње, такав он мора да буде и даље. Нажалост, чују се и друге прогнозе - за Арктик предстоји озбиљан геополитички спор, тим пре што су 4 од 5 приарктичких држава чланице НАТО-а. Међутим, такви конфликтни сценарији морају да остану на папиру, - сматра Владимир Путин.

Мислим да већина  таквих сценарија у вези са Арктиком нема никакву реалну основу. Они рачунају на сукоб, свађу међу државама и регионима, да би затим имали неку вајду од тога. Не сумњам да ће сви проблеми бити решени путем преговора.
 

Владимир Путин је набројао задатке Русије у Арктичком региону. Прво, очување традиција и начина живота мањих народа Севера. Друго, стварање нових грана економије, привлачење руских и страних инвестиција. Међутим, првостепена и даље остаје екологија: премијер је позвао да се у буквалном смислу отклони смеће које се нагомилало на Северу.
 

Говор руског премијера су детаљно анализирали западни медији. Према мишлењу неких аналитичара, тај говор је испољавање спремности Кремља да стави на знање да је он доминирајућа северна држава. Истовремено је већина експерата уверено да су Путинове речи о неопходности сарадње у Арктику само констатација постојеће реалности. Ниједна земља сама неће моћи да освоји арктичке ресурсе. Зато ни о каквој конфронтацији не може да се ради, - уверен је председник руског Фонда Политика Вјачеслав Никонов.

Арктик је будућност светске енергетике. У њему се налази знатан део светских залиха енергената. Питања, повезана с успостављањем националне јурисдикције се већ садрже у међународном праву. Тешко је да се замисли конфронтација по том питању. Енергетски пројекти претпостављају сарадњу земаља. На Сахалину активно сарађујемо с јапанским енергетским компанијама и  с британско-холанском компанијом Шел. Уверен сам да ће и освајање нафтних, гасних богатстава Северног Леденог мора такође бити предмет међународне сарадње, делатности транснационалних корпорација.
 

Дијалози о Арктику већ прелазе у практичну сферу. Очити пример је недавно потписани после 40 година преговора руско-норвешки споразум о подели Барнцова мора. 1. октобра ће у поларном руском Мурманску бити отворен Арктички међународни економски форум. Главна његова тема ће бити заједничко коришћење Северног  морског пута.