Океан – територија изазова

Светско море уз сву своју негораниченост врло је осетљив систем. И човек не сме бескрајно да испробава његово стрпљење - последице могу да буду катастрофалне. На то треба да подсети Светски дан мора, који су утврдиле УН. Он се обележава од 27. септембра 1978. године, када је била донета одлука да се укључи јавност читавог света у борбу за очување јединственог природног објекта, који заузима 70% планете.
 

Море привлачи људе. Опевају га песници и сликари. Хиљаде туриста сваке године сања да урони у топле таласе. Ипак у односима човека и океана није све тако идилично. Према подацима УН, сваке године у воду се слива око 21 милион барела нафте, што води ка погибији десетине хиљада морских птица и сисара. За сто година на 90% су истребљени такви видови риба као што су туна и бакалар. Због глобалног загревања за последњих сто година ниво воде у великим водним акумулацијама планете подигао се за 10-25 центиметара.
 

Устаљен мит о томе да су водни ресурси неограничени и да човек може некажњено да чини били шта, одиграо је негативну улогу по питању очувања биолошког диверзитета Светског мора, убеђен је координатор програма за еколошку политику нафтног и гасног сектора Светског фонда дивље природе Алексеј Књижников.
 

Буквално два примера. Улов китова практично је свео на нулу многе видове китова. Класичан пример за мора Русије су суви китови Охотског мора, који су се сматрали изгубљеним у 20. веку. И само случајно крајем 20. века било је пронађено сто ових животиња. Сада чинимо све како бисмо очували популацију сивих китова. Други пример је фактички нестанак наших видова јесетре због неразумног рибарства.
 

Осим грабитељске потрошње биоресурса, чивек је све више одговоран за комплексно загађење Светског мора. Трагедија у Мексичком заливу, подвлачи експерт, показала је каквих размера може да буде утицај.
 

Захваљујући овом разливању нафте и средствима примењеним за њено разлагање неколико месеци је био затворен за индустријско рибарство акваторијум површине Грчке. Размере се већ подударају са размерама земаља. Наредни крак је континентална размера.
 

Управо зато стручњаци позивају на опрезан однос према експлоатацији нафте у области Арктичког басена. Јер тамо због чостојања леденог покривача услови се коренито разликују од оних који су постојали рецимо у Мексичком заливу. И последице разливања нафте у том региону могу бити неповратне. Осим тога, по речима Алексеја Књижникова, ниво развоја савремених технологија, нормативно-правна база и научна знања о акртичком екосистему недовољни су за еколошки безбедно бушење Арктика. Док се ове празнине не попуне, немамо право да идемо на неприхватљиве ризике за екосистем и локалне становнике, убеђен је стручњак.
 

У целини океан је велика територија дијалога људског друштва, сматрају експерти. То је и територија изазова. Јер океан осетљиво реагује на све измене које се дешавају око њега, и на свако мешање у свој екосистем. А на тај изазов он може да одговори врло убељиво - тако да чак филмови катастрофе могу да делују ништавно у поређењу са тим шта је у стању да уради овај необичан природни феномен.