„Русија и Европска унија: визни режим и други проблеми“ (мишљење стручњака)

Канцелар СРН, Ангела Меркел, је наступајући на конференцији за штампу у Вилнусу рекла да се данас у Европској унији много размишља о плановима за увођење безвизног режима с Русијом у целини, а посебно с Калињинградском облашћу, која се граничи с Литванијом и Пољском. Међутим, по њеном мишљењу, питање садржи много сложених момената.

Фјодор Лукјанов, главни уредник часописа «Русија у глобалној политици» изнео је своје мишљење у вези с овим проблемом.

- Заправо, сав разговор о безвизном режиму између Русије и ЕУ почео је управо од Калињинграда,- истакао је руски политиколог. -Чини се да је сад наступила нова фаза. Брисел због разних околности, како политичких, тако и бирократских, засад никако не може да се одлучи да одговори на предлог Москве о увођењу безвизног режима између Русије и ЕУ. Водећи политичари појединих земаља Европе много позитивније оцењују ову перспективу него Европска комисија, која је надлежна за ово питање. Мислим да се изјава госпође Меркел може назвати покушајем да се олакша решавање задатка и да се он пре свега локализује, како би дошло до напретка у решавању читавог комплекса проблема с визама. Сличну мисао недавно је изразио порт-парол пољског сената Богдан Борусевич за време своје посете Русији. Овај, несумњиво сложен проблем је у принципу већ одавно истакнут, било би добро да се напокон помери с мртве тачке.
 

- А како оцењујете мрачне речи бившег премијера Француске Едуарда Баладира, о томе да је Европска унија малтене осуђена на пропаст? - јесте следеће питање упућено Фјодору Лукјанову.

- Баладир није рекао даје Европска унија осуђена на пропаст,- није се сложио Фјодор Лукјанов. -Он је рекао да ће ЕУ задесити несрећа ако буде наставила у правцу ширења организације. У ствари, Баладир је рекао оно о чему многи размишљају, али ипак није баш коректно рећи да је ширење ЕУ на исток представљало непромишљен и неприпремљен покрет. Знамо да је Франуцска сад наишла на проблем Рома, који су дошли из Румуније и Бугарске. То је посебна тема, али земље Централне и Источне Европе су изабрале пут европске интеграције и немају намеру да скрећу с њега. Едуард Баладир је призвао на то да се каже: «Готово је, стоп! 27 земаља је већ много за ЕУ, више не треба!» Међутим да ли је реална перспектива замрзавања Уније у њеном данашњем саставу?Мислим да није.
 

- Има једно тешко питање: шта да се ради с балканским државама? Рецимо, с Хрватском, Србијом и другима, којима је већ обећан улазак у ЕУ...
 

- Хрватска у принципу, случајно није ушла у Европску унију 2007. године, она је већ одавно спремна на овај корак. Хрватска неће представљати проблем за ЕУ,- сматра главни уредник часописа «Русија у глобалној политици.» - А кад су у питању друге земље, као: Србија, Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, и између осталог, Косово, чији државни суверенитет су признале све државе ЕУ... постоји мноштво проблема. Притом ће очигледно све ове земље у Европску унију бити примљене истовремено, иначе може доћи до увреда и конфликата. Питање је врло озбиљно само по себи. Међутим, могуће је да ће страсни позив Баладира за спасење ЕУ од даљег ширења бити узет у обзир, тада ће рокови и услови за улажење нових земаља у организацију бити поново размотрени. То је врло вероватно.
 

- Почетком децембра у Бриселу ће се одржати други самит Русија - Европска унија ове године. Шта се од њега може очекивати?
 

- Вероватно ће главни акценат бити на програму «Партнерство ради модернизације,» одговорио је Фјодор Лукјанов. «То је сад модерна, привлачна идеја, која захтева многе дискусије. Мислим да ће и бити анализирана на самиту. У принципу, сарадња с Европском унијом све више «прелази» на билатерални ниво. Не зато што су односи између Москве и Брисела сложени, већ једноставно зато што се Европска унија тренутно налази у тешком међустању, кад су многе њене институције у кризи изазваној процесом реформи ових институција. А билатерални односи РФ са земљама као што су Немачка, Француска, Италија, Шпанија, Словачка и Чешка развијају се врло ефикасно. У односима између РФ и Пољске, као и балтичких земаља такође постоји напредак; то је безусловно позитиван фактор који се запажа у последње време.

Сматрам да је увођење јединственог визног простора РФ иЕУ од користи за обе земље. Да, овај проблем је изузетно компликован, он има мноштво нијанси, али сам сигуран да се увек може пронаћи компромис који би одговарао обема странама. Питање је само колико ће година или деценија бити потрошено док ова мисао не буде допрла до свести,- истакао је Фјодор Лукјанов, главни уредник часописа «Русија у глобалној политици».