Становници Русије у огледалу потрошње

Портрет просечног становника у Русије у огледалу потрошње изгледа привлачније него пре десет година. Он се по низу показатеља приближио европском нивоу. О томе сведоче статистички подаци, добијени на основу анкетирања 48 испитаника. Резултате истраживања с „Гласом Русије" је поделио руководилац Федералне службе државне статистике, Александар Суринов.
 

Русија је данас земља с просечним приходима. За десет година, почевши од краја 90-их година, код нас се стално смањује број становника који живе испод границе сиромаштва, истиче Александар Суринов.
 

Наравно, конкретан човек може да сматра да живи горе него кад је био 20 година млађи, али ако се узме формални стандард потрошње - животни минимум - овај проценат становништва се смањује. Притом је стандард неколико пута повећан.
 

С порастом нивоа живота мења се структура потрошње робе и услуга: смањује се проценат намирница и одеће у укупном обиму трошкова, повећава се проценат „нематеријалних" трошкова, као и великих куповина - станова и аутомобила. С ове тачке гледишта Русија је стално напредовала у току десет година и приближила се европским земљама. На пример, Руси имају три пута више аутомобила него 90-их година. Међутим, у просеку на робу, која не улази у намирнице одлази само четири посто више него на намирнице. Поређења ради: у САД породица на храну троши само нешто преко шест одсто свог буџета.
 

У току последњих десет година набоље се променила структура исхране становника Русије, истиче Александар Суринов.
 

Она је постала правилнија, здравија, више личи на ону структуру исхране, коју запажамо у развијеним европским земљама. Има више воћа и поврћа, мање шећера, хлеба, кромпира, има више рибе.
 

Постоји још један позитиван помак - смањење употребе алкохолних пића. У овом смислу смо, на срећу, предали штафету првенства земљама као што су Естонија, Француска, Чешка, Немачка и Велика Британија. Осим тога, Руси су смањили пушење у односу на пре три године. Ипак, по овом показатељу Русија се не разликује на боље од других земаља. Имамо највећи проценат мушкараца који пуше на свету - 70% становништва. Поређења ради - у САД их има 25%.
 

Нема сумње да је на потрошачки портрет становника Русије утицала криза. Најбоље су се осећали 2007. године. У следећем периоду дошло је до смањења потрошње услуга - показатељ је пао за десет подељака. Руси мање одлазе у ресторане, позориште и биоскоп. А у области телефонских услуга, истичу статистичари, дошло је до праве револуције: овај сегмент тржишта је утростручен.
 

Наравно, истиче Александар Суринов, званична статистика није истина, већ само приближавање истини. Просечан становник Русије не постоји као такав реално. То је као просечна температура у болници - неко има 39, неко 36,6, а у просеку она износи 37,8. Без обзира на то, управо оваквим подацима оперише цео свет. И они одражавају просечну слику онога како у ствари живе грађани ове или оне земље. Судећи по свему, становници Русије ни из далека не живе идеално, али живе много боље него пре 10 година.