Музика без академске прашине

Стенографија осећања, крила душе, акустинки састав који нам побуђује апетит према животу - како само не одређују уметност звукова познатију човечанству под појмом „музика"! Првог октобра се обележио Међународни Дан музике, који је утврђен одлуком УНЕСКА 1975. године на иницијативу великог руског композитора Дмитрија Шостаковича.
 

У Москви актуелни Дан музике се одвија, може се рећи, уз звуке виолине. Скоро пола стотине виолиниста допутовало је у главни град Русије из 15 земаља, како би учествовало у 4. Међународном конкурсу истакнутог руског музичара Давида Ојстраха. За ове извођаче име Ојстраха је свето, а његова слава недостижна. Али постоји карика која спаја актуелну омладину и легенду виолинске извођачке уметности 20. века: поворка Острајхових ученика. Многи од њих су веома познати виолинисти и угледни педагози, чијим напорима је и направљен Конкурс у част Ојстраха. То је на пример члан жирија, професор Московског конзерваторијума Едуард Грач. По његовом мишљењу, изнетом у интервјуу за Глас Русије, извошачка уметност Давида Ојстраха је један од вечних симбола саме музике.
 

Што више година пролази од како је Давид Ојстрах преминуо, ми боље схватамо његову заиста неупоредиву величину. Сматрам да ни један виолиниста у време када је живео Давид Ојстрах није избегао утицај његове свирке - она је узор који је, разме се, немогуће поновити, али ус ваком случају томе треба тежити.
 

Виолина се нашла у центру још једног специјалног догађаја приређеног поводом Међународног дана музике. То је изложба под називом Хировита класика, отворена у московском Музеју музичке културе. Ни једна земља света не може да се похвали музејем музике таквих размера. У њему је највећа збирка инструмената од древних времена до наших дана, између осталог и руска Државна колекција уникатних музичких инструмената. Али изложба Хировита класика у част Дана музике састављена је специјално како би се са празника одувала „академска прашина". Изложени су најнеобичнији обрасци - експериментални, даровани или направљени по посебно хировитим наруџбинама. Овде су и џепне виолине тансмајстора и француска виолина-гитара, и виолона-грамофон са припојеном трубом. И чак политички проверена виолина, направљена својевремено као поклон совјетском вођи Стаљину. Она је украшена совјетским грбом, нотним ретком из Интернационале и цитатом Владимира Лењина. А неки изложбени примерци украшени су тако да се око не може одвојити! На то је скренула пажњу у интервјуу за Глас Русије сарадник Музеја музичке културе Нина Милешина.

Понекад по наруџбини богатих људи мајстори су правили виолину са орнаменталним украсима, каже експерт. А дешавало се да је већ готов инструмент некакав захтевни власник слао на дораду, тражећи посебан декор. Све то је више за око. Јер виолина у њеном класичном облику савршено је дело. Она је јединствена по звуку, по лепоти линија, по својој лакоћи и дуговечости, чак по погодности за ремнот, зато што се труп виолине лако отвара. То је уникална творевина у разним погледима - и научном, и уметничком и у акустичком.