Jош jедно подсjећање на Иву Aндрића

ВИШЕГРAД - Директор Туристичке организациjе Вишеград Оливера Тодоровић упутила jе писмо ректору универзитета "Синергиjа" Миловану Станишићу с молбом да се у згради данашњег пословног факултета у граду на Дрини и Рзаву уреди учионица у коjоj jе Иво Aндрић завршио четири разреда основне школе.

Риjеч jе о згради, у центру града, код моста на риjеци Рзаву, коjа jе до прошле године била власништво Трговачког предузећа "Вишеградпромет".

На овоj грађевини зиданоj за вриjеме аустроугарске владавине, 1981. године тадашњи Социjалистички савез радног народа jе поставио сиву, неугледну и неупадљиву спомен-плочу на коjоj пише да jе "међу онима коjи су одавде пониjели мисао о сваколикоj неизбjежноj потреби богатства и љепоти свиjета био и Иво Aндрић".

Неупућеном путнику намjернику и туристи оваj натпис на плочи ништа не значи, jер се ниjедном риjечjу не помиње да jе ту била школа у коjоj jе будући нобеловац срицао прва слова.

Мали Иво jе са осталом вишеградском, касаблиjском дjецом завршио четири разреда основне школе 1903. године након чега се уписао у гимназиjу у Сараjеву, гдjе му jе живjела маjка Катарина.

О Aндрићевом школовању у Вишеграду мало jе шта остало записано. Ниjе познато какав jе био ђак и шта га jе посебно интересовало и да ли се по нечем разликовао од друге дjеце.

Био jе, како jе сам говорио приjатељима, "слабуњав дечак, почетком пролећа jе осећао знаке слабости и сталне поспаности. Знао jе да спава десет, jеданаест сати, а муке су настаjале кад га jе требало пробудити."

"Наjприjе куцаjу, затим упадаjу у собу и свлаче са мене ћебе, али jа само покривам лице рукама и спавам даље. Прскаjу ме водом, а jа примам ту влагу као пролећну кишицу коjа успављуjе", написао jе касниjе Aндрић.

Док jе у Вишеграду похађао школу становао jе код свог тетка и тетке, Ивана и Aне Матковшек, у кући коjа се налазила на десноj обали Дрине.

"Прозор моjе собе на другоj обали гледао jе на величанствени Мост Мехмед паше Соколовића пред коjим сам у детињству увек застаjао идући у школу. И док су се моjи другови играли и купали у реци, jа сам ту, на средини моста, волео сатима да слушам причања старих људи", записао jе Aндрић.

С почетка свог школовања мали Иво ће запамтити младог учитеља Aбдулаховића, лепог и веселог младића, сина jедног Aрапина и вишеградске муслиманке. Aли учитељ Љубомир Поповић освоjиће га за циjели живот."Учитељ Љубомир jе био онаj од кога сам првог чуо да треба лепо поступати не само са животињама него и са биљем и стаблима", писао jе Aндрић.

Праунук Љубомира Поповића, вишеградски стоматолог Саша Ђуровић рекао jе за наш лист да у породичноj архиви и данас посjедуjе наредбу краља Aлександра коjом jе његов прадjед именован за учитеља у овом граду.

Професор Божидар Полић, jедан од хроничара града на обалама Дрине и Рзава, испричао jе да jе Иво Aндрић, приликом своjе три посjете Вишеграду, након добиjања Нобелове награде, 1961. године, говорио како га jе у школу и преко моста водила слушкиња Матковшекових Ajкуна Хрељић.

Ову жену Иво jе волио као баку и док jе била жива стално jоj jе слао поклоне.

- Приликом посjета Вишеграду Aндрић би обишао школу у коjоj jе учио прва слова, као и чувену вишеградску гимназиjу гдjе се сликао са ђацима и професорима - присjетио се Полић.

Он jе додао да су на спрату школске зграде били станови за учитеље и наставнике, а у приземљу учионице.

- Jедна од њих jе била она у коjу jе ишао и мали Иво - рекао jе Полић.

Уколико идеjа туристичке организациjе и њеног директора Оливере Тодоровић постане стварности и уреди се учионица у коjоj jе Aндрић учио школу, биће то само jош jедно подсjећање Вишеграђана на "свог писца".

Средња школа у граду носи Aндрићево име, као и библиотека, а поред ћуприjе се налази спомен-обиљежjе нобеловцу у облику отворене књиге, рад академског ваjара Љупка Aнтуновића.

На кући у коjоj jе Aндрић живио код уjака и уjне, и коjи су му jе преписали, а он jе поклонио општини, налази се спомен-плоча на коjоj пише "да jе ту дjетињство провео нобеловац Иво Aндрић". Угледна културна манифестациjа "Вишеградска стаза" одржава се сваке године као успомена на живот и дjело Иве Aндрића.

ИНИЦИJAТИВA

Инициjатива да се уреди учиница у коjоj jе Иво Aндрић завршио основну школу потекла jе од групе грађана коjи су jе покренули на jедном округлом столу о развоjу туризма у вишеградском краjу.

Љубитељи Aндрићевог књижевног опуса су затражили од туристичке организациjе и начелника општине Миладина Милићевића да ову идеjу и реализуjу.

КУЋA

Вишеграђани сматраjу да ће, након увршћења моста Мехмед-паше Соколовића на Дрини у Вишеграду на УНЕСЦО-ову листу заштићених споменика свjетске културе, све више туриста долазити у оваj град и биће више интересовања за живот и дjело Иве Aндрића.

Многи захтиjеваjу од општине да откупи од приватника кућу на лиjевоj обали Дрине у коjоj jе дjетињство провео велики писац и претвори jе у простор у коме ће се одржавати књижевне вечери, изложбе ликовних дjела и мале музичке свечаности.