Избори у Летонији – иживљавање над слободним исказивањем воље

Преко 15% становништва Летоније није могло да учествује у изборима за летонски парламент. Стотине хиљада становника републике, који имају статус „недржављана", подвргавају се дискриминацији и до данас су лишени бирачких права. На ову чињеницу скренула је пажњу међународна правобранилачка организација Свет без нацизма. У изјави коју је објавила органиазција одржани избори за летонски парламент су названи антидемократским.
 

У категорију недржављана спадају стотине хиљада људи, првенствено из редова рускофонских становника. Они су били лишени држављанства после одвајања Летоније од СССР 1991. године. Без обзира на то што је апсолутна већина њих рођена овде или живи дуже од 20-30 година. У Летонији постоји дискриминација по етничком принципу. Њени иницијатори прате политичке циљеве, убеђен је генерални директор Цетнра за проучавање постсовјетског простора Алексеј Власов.
 

Ситуацију у Летонији током 20 година, од тренутка стицања независности, можемо окарактерисати као скривени национализам. Узрок је сасвим једноставан и схватљив. Конзервативне, или, да кажемо, снаге десног центра, које се налазе на власти у овој земљи, фактички не би имале реалне шансе да понове успех на изборима у случају када би недржављани били пуштени да гласају.
 

Другим речима, без сегрегације, поделе земље по етничком принципу, без порицања права значајног дела становништва земље, постојећи режим тешко да би могао да се задржи. Одатле и тежња лица која се налазе на кормилу власти да не допусте било какве промене.
 

То да је ситуација противприродна признају многи и у самој Летонији, и ван њених граница. Негативна ситауција око поштовања људских права и осигурања демократских норми више пута је разматрана у међународним структурама. Таквим као што је ОЕБС, Савет Европе, Парламентарна скупштина СЕ, ЕУ. Изрицане су препоруке за довођење летонског законодавства у склад са међународним нормама, између осталог са Европском конвенцијом о заштити људских права и Повељом ЕУ о основним правима.
 

Ипак све остаје по старом. У Риги, по правилу, игнорисали су препоруке европских институција. А они који су их изрицали или нису имали могућности, или нису имали жеље да их оваплоте у живот. Ипак промене су објективно потребне летонској држави. И не само зато што масовна дискриминација по етничком принципу доводи у велику сумњу то да Летонија одговара статусу европске државе. Већ и зато што је правни нихилизам заразан. Данас се у тој држави дискриминишу недржављани, а сутра објекат дискриминације могу да постану и други становници Летоније.