"Покрио" преко шездесет богомоља

Сваког дана, осим кад су по црквеном календару вјерски празници ујутро и у поподневним сатима, у исто вријеме, огласе се звона на Храму Христовог рождества у Мојковцу чија изградња улази у завршницу. Необичан звук који разгали тишину и учмалост "покреће" Симо Брборић (66) из Љубиња. Јавља да радови одмичу, уз поруку "Угодно је овако и Богу и народу". Пече божја звијезда ових дана, пресијава се ужарени бакарни лим који овај неимар савија и увија, маказама изрезује, вари спојеве и слаже детаље крова - све под винклом.
- Ко га нађе и призва, Бог га добром наградио, те овако "салијева" кров на Храму - хвале Мојковчани рукотворине ведрог Херцеговца.
Препоручио га, сазнајемо, епископ Будиљанско-никшићке епархије господин Јоаникије, који од темеља прати сваки уграђени детаљ у ову богомољу, као уосталом и друге на свом подручју које су посљедњих година кренуле према небу.
- Ја сам по професији лимар и чим сам завршио занат прихватио сам се посла. Херцеговачка земља тврда и опора, а ја рано остао без оца и заштите. Све до ратних сукоба радио сам у сарајевском занатском предузећу "Врело Босне", великим дијелом и као пословођа, али сам се негдје од 1975. године, када је кренула изградња православних храмова, окренуо лимарским пословима на богомољама - каже на почетку преговора у совјој радној биографији Симо Брборић чији преци потичу из Бјелопавлића и његово братство је, подвлачи, међу најстаријим у Љубињу.
Можда божја награда која је у овом ведром и стаменом човјеку "уждила" најљепши пламен љубави према српским богомољама под чијим се кровом једном душом дише, можда искон предака да припомогне вјери свога одувијек прогањаног народа, или тврди завичајни камени на који се заувијек наслања глава, тек Симо је у своје памћење досад уписао преко 60 вјерских храмова које је прекрио бакарним лимом или оловобакарном комбинацијом.
- Колико се сјећам, прво сам се на овим пословима окушао и доказао на цркви Светог Николе у Котору, а онда редом. Сјећам се цркве у беранским Ровцима, манастира оца Јојила "Ћириловац" цркве на Кључу изнад Колашина, богословске зграде на Цетињу, богомоље на Боану Кадића код Даниловграда, храма у Његовљу код Бијелог поља, граховске цркве, руског храма у Херцег Новом - издваја Симо само неке вјерске грађевине у Црној Гори, кога смо за тренутак "скинули" са крова мојковачког Храма, иако је журио да у послу што више уграби прије него што освоје врућине.
Отвара овај Херцеговац странице сопствене књиге памћења и међу бројним храмовима које је, својим мајсторством заклонио од кише и невремена на подручју Србије, издваја манастир "Прерадовац" у Опарићу код Јагодине, цркву "Лазарица" код Новог Сада, а потом ниже читав списак. Симо у родној Херцеговини и из овог списка истиче обнову требињског манастира Тврдош, Грачаницу, цркву у Касарни, па саборну цркву на Ублима и Оровац, сви на подручју Требиња, а потом ниже богомоље на територији Невесиња, Гацка и свога Љубиња.
- Саборна црква у Љубињу им пет купола, двије припрате, олтар и спада у вјерске објекте чије је прекривање било изузетно сложно - наглашава Брборић мада, додаје, за њега у овим пословима нема тешкоћа.
- Покрио сам, такође, католишке цркве у Дубровнику и Сарајеву, затим џамије у Улогу код Калиновика и Пожепљу код Хан-Пијеска, као и правосалавни храм у Малмеу у Шведској. У овом граду божју службу служио је прота Милан Гардовић, син Николе Гардовића који је у Сарајеву прва жртва рата.