Живот Достојевског није мање занимљив од његових романа

Познати руски филмски режисер Владимир Хотињенко завршио је снимање серије о великом руском писцу Фјодору Достојевском. У интервјуу за федералну телевизију Култура он је изнео своја размишљања о тој грандиозној фигури светске књижевности и свом раду на филму.
 

Достојевски је бренд Русије - такво је распострањено мишљење о писцу. Али није оно било одређујуће за Владимира Хотињенка. Режисер подвлачи: Не желим да мој Достојевски личи на споменик.
 

Бавим се на овом пројекту не Достојевским генијем, већ Достојевским човеком, каже Владимир Хотињенко. Како бисмо схватили његову генијалност треба да читамо његове књиге. Мој задатак број један био је да осликам људски портрет писца. У представи о њему владају одређени стереотипи, засновани рецимо на предивном портрету руског сликара реалисте Перова: код њега Достојевски је важан, тром, некако досадан...
 

Хотињенко по његовим речима приказује Достојевског у филму као страсног, рањивог, ризичног. У његовом животу све је доведено до граница: љубав, стваралаштво, игра у казину. Исто као код његових јунака, које је он често стварао према самом себи, примећује Владимир Хотињенко.
 

Тврде да живот Достојевског није мање занимљив од његових романа. И то је истина. Али како показати стваралаштво писца? Помогао је сам Достојевски. На пример, он је волео јавно да чита своја дела, као и дела Гогоља, Пушкина. Када је читао чувену Пушкинову песму Пророк, људи су падали у несвест - такву необичну магију утицаја је поседовао! Када је читао, он је преживљавао, престављао - а то је већ визуелни корак ка сфери стваралаштва. Да не говоримо о томе како је диктирао својој жени роман Коцкар. Овде се може видети читав процес, све до детаља. На пример, за време диктирања Достојевски је прелазио одређену маршруту: од прозора ка вратима, затим ка пећи, којом се прислањао дланом... Чинило би се празан детаљ. Али то није просто додир, то је некакав унутрашњи ритам...

Све то је оваплотио познати руски глумац Јевгениј Миронов, који је пре неколико година блиставо одиграо главну улогу у екранизацији романа Достојевског Идиот. Миронов је морао да прође на екрану животни пут писца, почев од 26. године и скоро до смрти. Хапшење за близину друштву Петрашевског - слободног мислиоца свог доба, страшан тренутак очекивања погубљења и укидање смртне пресуде, унижавајућа процедура грађанског погубљења и тамница у Сибиру, игра на рулету и чувеном немачком Баден-Бадену... Најтеже је, по речима режисера, било без превишег натурализма приказати болест од које је цео живот патио писац. У филму постоје три епизоде напада епилепсије и сматрам да смо их решили уметнички, уверава Владимир Хотињенко. Кључ за решење се нашао у сећањима чувеног математичара Софије Коваљевске, која је као 13-годишња девојчица била заљубљена у Достојевског.

Једном су они седели, разговарали, и она је све хтела да пита Достојевског за његову болест. Он је то схватио и рекао: Ви се не устручавајте. Ево о чему се ради: неки сматрају да је пророк Мухамед, који је био епилептичар, лагао да је видео рај. Али ја кажем да је то истина. Зато што у тренутцима пред напад осећам такву спознају суштине, да те тренутке не мењам ни за шта.
 

У томе је читав Достојевски који је још са 17 година одредио суштину свог стваралаштва овако: Човек је тајна. Треба је одгонетати. Ако је будеш одгонетао читавог живота, не говори после да си изгубио време. Ја се бавим том тајном, јер хоћу да будем човек.