Слепо правосуђе

Још једно у низ рочишта у вези с девојчицом раздвојеном од мајке, Машом Захаровом, у Суду више инстанце у Паризу прошлог уторка трајало је свега неколико минута. Тачно толико је било потребно судији да објави одлагање рочишта за 15. новембар. Позив одбране да се обави ново испитивање свих околности предмета како би се одредило ко од девојчициних родитеља ради против њених интереса суд није узео у обзир.

Мајка девојчице, руска глумица Наталија Захарова, није могла да дође на суђење. Преко МИП РФ је упозорена да ће бити ухапшена одмах након доласка у Француску. Својевремено, кад је вођен спор за кћерку између Машиног оца и мајке, Наталија је оптужена за покушај подметања пожара у кући бившег мужа и осуђена је на три године затвора. Од тада она не може да крочи на француску земљу како би се борила за своја права и за права своје кћерке.

Пре 12 година, раскинувши брак између Рускиње и грађанина Француске, француски суд је кћерку оставио с мајком. Да ли отац није желео да плаћа алиментацију, или је то била последица негативних односа бивших брачних другова, девојчица је украдена од мајке, а сама Наталија оптужена за „љубав према кћерки, која оптерећује". На основу тога Наталија је лишена родитељских права и после неколико месеци боравка у породици за усвајање Маша је предата оцу.

Нажалост, овај случај у Европи није јединствен, истакао је у интервјуу за „Глас Русије" представник Руског центра за права човека, Борис Алтшулер.

Кад је реч о деци из такозваних међудржавних бракова, у свету у принципу овај посао још није ни започет. Још није створен правни простор, који би дозвољавао да се ово регулише преко граница. Проблеми слични онима с којима се Захарова срела у животу, постоје између разведених парова чак и унутар ЕУ. На пример, разводе се Немица и Француз, који имају заједничку децу. И суд Немачке доноси одлуку у корист свог држављанина, а суд Француске у корист свог. И није јасно шта да се ради. У суштини, преостаје само крађа деце. И ко први стигне, дете ће живети с њим. Односно, у овом смислу, човечанство се још није пробудило. Глобализација се одвија, склапа се све више бракова између људи из разних држава, а правно поље још увек остаје на првобитном нивоу. Ово под хитно треба исправљати. Наравно, већ су донете одређене конвенције на ову тему, али оне не решавају у потпуности сва питања која настају.

А понекад се, као што је случај са Захаровом, одредбе конвенције грубо газе. Тако је Маши забрањено да говори на руском, да исповеда Православље и да комуницира с рођацима по мајчиној линији. То одједном крши неколико чланова Конвенције о правима детета, којима се Француска одавно званично придружила.

А након што је у септембру 2009. године на суђењу Маша отворено изразила жељу да живи с мајком, над њом је уз знање француских правника извршено отворено насиље. Тада је девојчица изјавила: „Желим да ми умре отац! Госпођо судија, вратите ми маму. Желим да живим с мамом! Желим да се преселим у Русију." Девојчица је ускоро смештена у интернат затвореног типа, а затим је место њеног боравка постало потпуно тајно. У сваком случају, ни Наталија, ни Амбасада РФ у Француској не могу да добију информације о Маши.

Правобраниоци Русије, Холандије, Израела, Италије, Турске, Велике Британије, Финске, Молдавије, Белорусије, Америке, Литваније, Француске, Бугарске, Швајцарске, и низа других европских земаља, који негодују због самовоље француских судија, написали су отворен апел министру правде Француске. Они су захтевали поновно разматрање предмета о судбини Маше Захарове. Међутим, ни овај апел, ни интервенција у овом процесу председника двеју земаље нису вратили француској Фемиди здрав разум. Ново испитивање није заказано и на видику нема краја историје која траје већ 12 година.