Албум сећања на наше претке из Првог светског рата

17.01.2019. год.

Са благословом Његове Светости Патријарха србског г.Иринеја, а поводом обележавања стогодишњице од завршетка Великог рата из штампе је изашла публикација „Албум сећања на наше претке из првог светског рата“. Публикација-каталог представља резултат четворогодишњег рада на пројекту „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ и приказ је прворазредних сведочанстава - фотографија, ратних дневника, војничких писама, дописних карти, споменица и остале историографске грађе учесника Првог светског рата које су поносни потомци послали у част својих предака - учесника Великог рата. То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима србског војника у ратним годинама, потиснутог са страница светске историје.

Публикацију су уредили Александар Василић, Роксанда Алексић и Душан Младеновић, а рецензенти овог по свему јединственог штампаног дела су Проф. др Мира Радојевић и др Јана Алексић.

Својим ауторским текстовима из личног али и стручног погледа на Велики рат публикацију су оплеменили др Милош Ковић, потпуковник др Далибор Денда,Проф. др Владислав Пузовић и Александар Гаталица писац романа Велики рат.

Суиздавачи публикације су Издавачка Фондација СПЦ, Савез потомака ратника Србије 1912-1920 и Издавачка кућа Прометеј. Публикација је двојезична / србско-енглеска.

Пројекат Албум сећања на наше претке из Првог светског рата покренуо је Савез потомака ратникаСрбије 1912–1920. и резултат је жеље да се данас, сто година касније, ода дужна почаст појединцу - србском војнику, том малом човеку из Великог рата за цивилизацију, његовом несебичном жртвовању за правду, слободу и истину.

Увидом да је обичан, анонимни ратник-сељак био онај који је равноправно са војсковођама, краљевима и државницима, обликовао српску историју, започет је Јавни позив грађанима Србије и Србима у региону и дијаспори за достављање фотографија и осталих докумената из Првог светског рата и учешће у стварању Албума сећања на наше претке из Првог светског рата.

У Галерији Албума сећања налази се преко 4000 јединица, прворазредних сведочанстава -фотографије, ратни дневници, војничка писма, дописне карте, споменице и остала историографска грађа учесника Првог светског рата.То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима србског војника у ратним годинама, потиснутог са страница светске историје.

Историја нас позива да покажемо „умеће памћењаˮ и преузмемо личну одговорност за будућност наших потомака. Историја нас обавезује да испричамо велику причу о нашим славним прецима и да се њихово велико жртвовање не избрише из нашег цивилизацијског памћења, већ постане културна баштина.

Пројекат се реализује са благословом Његове Светости Патријарха србског г.Иринеја и благословом Његове Светости Патријарха московског и целе Русије г.Кирила.

Публикацију је могуће поручити: Издавачка фондација СПЦ Арх.беог-карловачке тел:011/30 25 210

Продавница 1 (Теразије бр. 22): +381 64 / 800 1803

Продавница 2 (Краља Петра I бр. 5): +381 11 / 3025 118

Продавница 3 (Нушићева бр. 5): +381 11 / 3034 242

e-mail: izdavackafondacija@spc.rs

Извор
/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Трамп запретио Нетанјахуу повлачењем подршке — AXIOS

Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....

Тужилац који је издао налог за хапшење Путина суспендован због оптужби за сексуално узнемиравање

Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...

ЕУ је можда „закаснила“ да заустави миграциону „инвазију“ — Хегсет

Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....

Захарова: НАТО тежи да потчини цео Балкан и Србију откине од Русије без обзира на последице

На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...