Мутације ауторског филма

Два међународна фестивала савременог филма, од којих се један, под називом Сутра, отварио у Москви у четвртак, а други под називом Два у једном за недељу дана, дају основе да се замислимо о томе како се развија ауторски филм у Русији.
 

Програми ових филмских фестивала састоје се углавном од филмова који се обично називају ауторским или другачије експерименталним, још једна варијанта - артхаусним. Најчешће руски филмови управо такве врсте доспевају на стране форуме и често бивају високо оцењени. Ових октобарских дана у конкурсном програму Лондоснког фестивала заступљена су два филма руских аутора - Како се завршило лето Алексеја Попогребског и Жутовољке Алексеја Федорченка, који су већ добили награде у Берлину и Венецији.
 

У кинематографској средини, истина, постоји озбиљно незадовољство тиме што ауторски филм практично не подржава држава, што ови филмови мало занимају биоскопе. Између осталог, постоје и други проблеми ауторског филма, о којима је говорио у интервјуу за Глас Русије млади режисер из Москве Рахмил Салахутдинов. Његова фантастична драма Чега није било укључена је у програм фестивала Сутра.

То да ауторски филм има велике перспективе код мене изазива сумње, каже режисер. Он се пре налази у некаквом ћорсокаку. Ауторски филм је прилично остељив производ. И надати се да ће свима у инат оно моћи да стаса, наивно је. Ради тога је потребна подлога, коју треба ђубрити, неговати. За сада не видим плодотворног тла. Али истовремено овај филм снимају људи који не могу да не снимају, то је њихов начин живота, једина форма спознавања света. Друго је питање што ће се ауторски филм некако мењати, бише нешто друго. Шта управо, не знам још, нисам формулисао.
 

Зато је програмски директор фестивала Два у једном Алексеј Медведев прилично јасно описао у интервјуу за Глас Русије како се он изразио, процес мутације ауторског филма.
 

То је брисање граница између играног и документарног филма, спој ауторског нечела и атрактивности за публику. Тачније, са једне стране филмови не за све, ауторски, са друге, филмови који се не затварају од гледалаца, који иду на директан емоционални контакт. Уз то потирање граница између комерцијалног и некомерцијалног, зато што се сваки филм труди да освоји публику и да заради новац. Уопште, читава савремена кинематографија мутира и у програму фестивала Два у једном желимо да осликамо пејзаж будућнсоти, каквим ће бити прави ауторски филм сутра.
 

Сличан циљ има и фестивал Сутра учијем програму су отворено експериментални радови. На пример, филм Оживљавање, видеоинсталација, филм метафора о чудним младим људима који траже у шумској речици неко биће. Ухвативши га, схватају да је оно мртво. И почиње анимирање, оживљавање тог бића. У стуштини тај филм преноси стање збуњености, очајања, које прживљава савремени човек у покушају да пронађе себе, рекла је у интервјуу за Глас Русије режисер Галина Мирзникова, и то стање помаже да се пренесе савремена ликовна уметност.
 

Погранично стање између филма и савремене ликовне уметности сада се одређује као врло актуелни тренд, тврди режисер. Са једне стране, врло нам је блиска петска филмска форма совјетског класика Александра Довженка. А са друге стране, врло су нам занимљиве практике перформанса, које иду од савремене уметности. Ми покушавамо да их синтетишемо и како нам се чини захваљујући томе постижемо посебно дејство на гледаоца. На пример, наш механизам снимања: камера је све време нестабилна, она се креће, вуче је ток реке. Стиче се утисак да ће у неком тренутку равнотежа ипак бити изгубљена. Све то делује на гледаоца, баца га у стање нестабилности, крајње напетости.
 

Фантастична драма Чега није било Раила Салахутдинова о којој смо већ говорили, традиционалнија је по филмском језику, али исто тако упечатљива. Човеку који треба да умре даје се могућност да остан еу животу. Али ради тога он мора да постане другачији, да промени фенотип - укупност наследних и стечених признака. Читава гама емоција и трзавица које осећа човек пред таквим избором обрушава се на гледаоца. Филмси критичари између осталог већ пореде тај филм са ремек-делима Андреја Тарковског.