Апел 243: Захтијевамо формирање Независне комисије за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања на здравље људи
На дан 24. марта 2019. године, укупно 243 угледна грађанина Црне Горе, међу којима Митрополит Амфилохије, владике Јоаникије, Кирило и Методије, 18 љекара, 10 универзитетских професора, 20 народних посланика, градоначелник Будве Бато Царевић, предсједник СО Котор Драгица Перовић, потпредсједници Општине Херцег Нови Милош Коњевић и Данијела Ђуровић, потпредсједник СО Беране Горан Киковић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић, предсједнички кандидат опозиције на изборима 2018. – Младен Бојанић, спортисти Андрија Прлаиновић и Ратко Драшковић, режисер Данило Бећковић, глумац Славиша Чуровић, предсједник Удружења новинара Црне Горе Горан Ћетковић, предсједник Србског националног савјета др Момчило Вуксановић, предсједник Матице Боке Жељко Комненовић и тд, подржали су формирање „Независне комисије за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања на здравље људи“.
Број 243 иницијална подржаваоца Апела симболично је детерминисан датумом почетка НАТО агресије. Након упознавања јавности са садржајем Апела, документ ће се прослиједити парламенту и Министарству здравља на даље разматрање и биће отворен да га потпишу сви заинтересовани грађани, истакао је у коментару за ИН4С један од иницијатора Апела, Игор Дамјановић.

Дио потписника Апела 243
Апел за формирање „Независне комисије за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања на здравље људи“
Навршава се 20 година од НАТО агресије на Србију и Црну Гору. Прве НАТО бомбе у ноћи 24. марта 1999. године лансиране су на територију Црне Горе. У Даниловграду је пала и прва жртва агресије, војник Саша Стајић. Агресија НАТО пакта представљала је прво директно кршење међународног права на територији Европе од Другог свјетског рата.
Током 78 дана трајања агресије на мети НАТО авијације нашли су се школе, болнице, путнички возови и аутобуси, избјегличке колоне, мостови, пијаце, привредни објекти, Амбасада НР Кине, зграда РТС-а и многи други цивилни објекти. Око 4000 грађана СРЈ, од чега већина цивили, изгубили су своје животе.
Невине жртве НАТО агресије, а посебно 79 дјеце, међу којима су Мирослав Кнежевић, Јулијана Брудар и Оливера Максимовић страдали у Мурину, грађани Црне Горе никада не смију заборавити.
НАТО жртве бомбаровања у Мурину
Међутим, додатно забрињава то што постоји основана сумња да број страдалих није коначан и да су НАТО бомбе бачене на нашу земљу 1999. године наставиле да и даље убијају. Није никаква тајна да су испаљене авио-бомбе и крстареће ракете НАТО-а биле пуњене осиромашеним уранијумом и другим високотоксичним супстанцама, као и да су приликом бомбардовања одређених фабрика и инфраструктурних објеката ослобођене друге опасне материје.
Из Института за јавно здравље недавно је саопштено да је у 2013. години највећи број новообољелих од карцинома регистрован у Будви и Тивту, градовима између којих се налази полуострво Луштица, односно Подгорици и Даниловграду, најинтензивније бомбардованим мјестима током НАТО агресије.
ИН4С
- Извор
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Пољски спор са Украјином открива дубљи раскол обликован историјом, замором од избеглица и растућим незадовољством јавности...
Свих пет подморница класе „Астјут“ ван је употребе због проблема са одржавањем, које додатно погоршава неадекватна инфраструктура, наводи Defence Journal....
Запад се припрема за рат пуног обима до 2030. године, изјавио је заменик министра спољних послова Александар Грушко...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
Остале новости из рубрике »
















