Британски Чехов по систему Станиславског

У години када се обележава 150-годишњица рођења Антона Чехова, драму великог руског писца и драматурга Три сестре гледа позоришна публика Вашингтона на сцени Кенеди-цетра. Поставку коју је реализовао познати британски редитељ Деклан Донелан, Американцима је понудио Московски међународни фестивал Чехова, где је одржана њена премијера.
 

Деклан Донелан већ неколико година као да се пријавио у Русији. Овде мајстор има чак сопствену трупу, са којом је посетио многе земље. И у Америку је одвезао представу Три сестре са руским глумцима. Зашто управо Три сестре? То је прва представа коју сам видео у животу, објашњава Деклан Донелан. Чехов је означио почетак моје романсе са Русијом и руским позориштем.
 

Чеховљеве приче су оштар поглед лекара са скалпелом у рукама, размишља о руском класику британски редитељ. Он види људе са љубављу, али без сентименталности. Ова особеност Чехова одузима дах, шокира. Имамо шта да научимо од Чехова данас, када је индивидуализам постао бог, када се све више удаљавамо једни од других, дајући предност интернету и виртуелној реалности, која нас провоцира да се све више затварамо у себе, него да активно присуствојемо у заједничком животу људи. А Чехов је активно присуствовао, активно живео. Он нас учи најважнијем: да видимо себе и друге онаквим какви јесу. И при томе да будемо добри једни према другима.
 

Како су налазили заједнички језик Донелан и руски глумци? Шта су хтели да кажу данашњем гледаоцу поставком Чеховљеве драме Три сестре? О томе у интервјуу за Глас Русије говорио је познати руски глумац Александар Феклистов. Он игра једног од главних јунака драме.
 

Цитираћу самог Деклана Донелана, који обично каже: постављам представу како бих гледао ту представу. Он жели да је види тако како је он чита, каже Александар Феклистов и додаје поводом поставке Три сестре - Донелан овог пута није видео повод да одустане од историјских костима у корист савремених, како код њега често бива. Али редитељ сматра да публика плаћа за нашу машту. И ако исправно, занимљиво маштамо, испашће нешо живо, занимљиво. То су они прости принципи којима смо се руководили. Разговарали смо о томе како су се понашали, како су се осећали људи на граници 19. и 20. века. И без обзира на то што је прошло преко сто година, кадриналне разлике са нашим временом нисмо нашли. Па и препоруке Донелана редитеља у целини понављају, не плашим се тог поређења, Константина Станиславнског, само савременим језиком. Ми постојимо унутар представе, крећући се по шинама радње, са локомотивом осећања. Тачније то је психолошко позориште! Коме је оно данас занимљиво, да ли оно налази своју публику, то је друго питање.
 

Деклан Донелан тврди да су Три сестре драма о томе како је тешко и било волети. Али да ли је свима данас схватљив Чеховљев текст: Среће нема, не треба да буде и неће бити за нас... Ми морамо само да радимо и радимо... На пример, у Колумбији Три сестре су примили прилично хладно, приметио је Александар Феклистов и додао:
 

Играли смо ту представу у Ирској, у Енглеској. И ако можемо да се похвалимо, тамо су нас позвали на додатних 8 недеља: по 8 представа дневно по бродвејском систему.
 

Могуће да ће руско-британске Три сестре освојити и Америку?