Москва и Кијев уједињују напоре
Русија и Украјина потписаће нове споразуме. У среду у Кијеву ће бити продужено заседање Комитета за питања економске сарадње под руководством премијера Владимира Путина и Николаја Азарова.
Експерти које је анкетирао Глас Русије слажу се у мишљењу да ће главне теме предстојећег састанка бити формирање мешовитог предузећа између Гаспрома и Нафтогаса, перспективе украјинског система за транспрот гаса и цена гаса.
Још летос премијер Путин је ставио до знања да се Русија већ одлучила на све могуће уступке и сада продаје гас Украјини по цени која је много мања од европске. Ипак сам Кијев се нада у нове попусте.
Питање формирања мешовитог предузећа између Гаспрома и Нафтогаза разматра се већ пола године, стране нису могле још увек да нађу прихватљиву варијанту. На крају је стављен украјински систем за транспорт гаса, за који се Кијев толико плаши да га не прогута Гасрпом. Године наранџасте управе су довеле до својеврсног погледа Украјинаца на свој систем за транспорт гаса, истакао је у интервјуу за Глас Русије директор Центра за политичку коњуктуру Константин Симонов:
Са једне стране Украјинци верују да они живе у великој земљи, са друге сматрају да ако дају цевовод, читава земља ће се срушити. Испада да се велика земља држи искључиво на једној гасној цеви? Ако се склони та цев, неће бити велике Украјине? То је врло озбиљан парадокс, који постоји у главама Украјинаца.
Питање модернизације украјинског гасног транспортног система везано је за изградњу Јужног тока. Москва је већ више пута говорила да овај пројекат упоредо са Северним током даје могућност гарантовања гасних испорука потрошачима у Европи. Кијев сваким даном све упорније нуди да се искористи јужни правац његовеог гасног транспортног система и каже да је ова варијанта много јефтинија. Модернизација деонице гасног транспортног система ће коштати милијарду и по евра, док Јужни ток кошта 25 милијарди. Кијеву је много важније да свхвати шта ће изгубити Украјина, када проради Јужни ток, сматра Константин Симонов.
Ако Јужни ток буде изграђен, тада ће укупни капацитет Северног и Јужног тока омогућити да се одустане од Украјине као транзитне земље. То значи да ће Украјина изгубити око 3 милијарде долара годишње од транзита, неће добити новац за ремонт гасног транспортног система, цевовод ће се претворити у гомилу металног отпада, а стаонвништво ће добијати гас по цени блиској европској.
Како би избегао све ове проблеме и спасао свој гасни транспортни систем, Кијев ће се вероватно одлучити на активнију сарадњу са Гаспромом. Говори политиколог Јевгениј Минченко:
За Украјину постоји неколико важних момената. Један од њих је гаранција испуњеност гасног транспортног система Украјине. Мислим да овде нема брзих решења. Ипак у наредних годину-две ово мешовито предузеће може бити формирано.
Упоредо са тим, експерти истичу да гасно питање на том састанку није једино. Највероватније у Кијеву ће бити потписани споразми о формирању мешовитих предузећа у авиоградњи и атомској енергетици. Да подестимо да су се Николај Азаров и Владимир Путин договорили о пуноправној сарадњи између руске уједињене авиокопроације са украјинским државним авиоконцерном Антонов. Почетком октобра сазнало се да земље раде на отварању мешовитог предузећа за обогаћивање уранијума.
- Извор
- Голос России, © коллаж: «Голос России»/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Украјина
- гас
- инвестиције
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Запад се припрема за рат пуног обима до 2030. године, изјавио је заменик министра спољних послова Александар Грушко...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Остале новости из рубрике »















