У Европској Унији „док те маме шећером те хране...“

Светска финансијска криза је практично иза нас. Међутим, њена сенка не даје мира Европској Унији. И она примењује мере без преседана за пооштравање финансијске контроле. Шта ће рећи самит Европске Уније, који сутра започиње у Бриселу? О интригама европског сусрета на врху говори руководилац Центра за европска истраживања Института за светску економију и међународне односе РАН, Алексеј КУЗЊЕЦОВ:
 

Позиција Немачке и Француске је врло занимљива. Оне покушавају да се само мало повуку. Ради се о томе да су кад је стварана ЕУ и кад је увођен евро, већ биле предвиђене санкције за прекршиоце правила финансијске игре. Међутим, оне се реално нису примењивале. И ево, данас, кад се води спор у вези са механизмом санкција према њеним прекршиоцима, односно онима чији дефицит буџета пробија плафон, утврђен у ЕУ на три процента ДБП, немачки и француски лидери су заузели посебну позицију. Они су против усаглашене аутоматске примене мера према прекршиоцима. Предлажу да се даје рок од пола године за поправљање.
 

Било како било, пооштравање фискалних мера у европској зони је очигледно. Колико притом националне државе губе могућност за управљање сопственим финансијама? – ово питање смо поставили директору Института за проблеме глобализације Михаилу ДЕЉАГИНУ:
 

Свако увођење спољашње контроле ограничава суверенитет. Таква је неизбежна цена интеграције. Међутим, не бих драматизовао ситуацију. Подсетићу на то да су још раније, кад је започео други талас финансијске кризе Европљани одлучили да оснују стабилизациони Фонд за спасавање европске зоне, чији је обим износио 750 милијарди евра. Његов циљ је пружање хитне финансијске помоћи онима којима је подршка потребна, пре свега Грчкој. Наравно, то је хумано... али „цена“ хуманизма је практично потпуно потпадање под контролу финансијских органа ЕУ и ММФ ради оздрављења економије земље која се нашла у невољи.
 

Пооштравање финансијске контроле, тарифно-царинске... У ком правцу иде Европска Унија? Према федерацији?
 

Европска Унија иде ка изградњи правилног система управљања, - сматра Сергеј Дељагин. – Наравно, она ће бити конфедеративна, при чему ће некој од земаља бити дозвољено да све време блокира разумна дејства у размерама целе ЕУ. Друга је ствар, што овај пут означава одрицање од ширења Уније, одрицање од оних европских вредности, које су се објављивале у току свих последњих 20 године. Примање је обустављено, минимум на 10 година. Европски пројекат је прошао кроз екстензивну фазу ширења и ступио је у интензивну фазу сопственог унутрашњег развоја. Ниво разноликости земаља у њој сад је толико велик да једноставно може да сруши целу конструкцију. И зато је задатак „број један“ да се земље сведу на заједнички именилац.
 

- Односно, да се Источна Европа подигне на ниво Западне?
 

- „Или обрнуто, да се Западна „спусти“ на ниво Источне, што се, узгред речено, у историји такође дешавало...“ закључује Михаил Дељагин.